Машиновође

Већини становника Српске у данашње вријеме остаје пусти сан да имају плату 1.000 марака. Многи који мјесечно примају и дупло мање, ни не размишљају о дизању побуна.

Да се апетити запослених у "Жељезницама" не могу заситити јасно је и птицама на грани, али сваки пут изнова изненади похлепа појединаца.

Машиновођама ово није први пут да "силу" приказују на најгори могући начин, јер су и прије, док су остали радници одустајали од штрајка и враћали се на посао, они дизали нове хајке јер су хтјели више и више милиона за себе. 

Они који управљају возовима на овај начин доказали су да је истинита она изрека "Коме пружиш руку, тражиће ти главу". Влада РС пружила им је руку и спасила предузеће од пропадања, али то њима изгледа ама баш ништа не значи, јер својим потезом додатно гуше жељезнички саобраћај у Српској који управо због таквих као што су машиновође грца у дубиози.

Своје протесте машиновође оправдавају кршењем закона и траже да им се по километар сату исплаћују 2,4 умјесто једне марке, што није у складу са колективним уговором. 

Бивша управа, која је и узрок недаћа овог предузећа, правила је ове уступке, па су се машиновође понадале да ће и садашњи менаџмент предузећа поклекнути пред њиховим условима. 

Управа, која је одмах по ступању машиновођа у штрајк расписала јавни позив за запошљавање нових машиновођа, треба да истраје у својим настојањима и једном за свагда неразумне и похлепне раднике испрати из предузећа.

Два синдиката ЖРС оградила су се одмах од побуне машиновођа ЖРС који имају средњу стручну спрему, али су плаћени за степен више.

Очито је да грешку машиновођа виде сви, само не они сами.

Машиновође треба да постану свјесни да праве огромне грешке, како себи тако и привреди Српске и да прекину своју традицију, јер ће у супротном управа прекинути уговоре о запослењу и на њихово мјесто довести нове, боље раднике који неће дизати буне сваких неколико мјесеци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.