Машине за извлачење новца

Иако је у претходном периоду било иницијатива и покушаја да на неке од њих буду стављени катанци, ништа конкретно се није десило јер није било довољно политичке воље да те идеје буду спроведене у дјело, што би на крају могло скупо коштати ову земљу. Ма каква она била.

А један дјелић ситуације на терену објелоданили су ревизори који су лани направили ревизију спроведених планских докумената, а закључак је да нико не води рачуна ни о чему нити мари за ствари на шта је својевремено ставио и свој потпис. Под лупом ревизора нашле су се стратегије које су надлежни усвојили или само планирали, али је анализа показала да многи планови нису мрднули даље од почетка. Ако и то.

Узалуд потрошеног папира препуне су институције на нивоу БиХ, а милион пута до сада се показало да надлежни нису спремни да се посвете стварима којих се прихвате, као и да међу армијом службеника за све и свашта нема довољно оних који могу да на својим леђима изнесу одговорност која им се намеће по функцији.

Пропале стратегије су дио у мору проблема на заједничком нивоу, али је поражавајуће да никога није брига да ли се планови одвијају како је то и замишљено и да нико не мари да једна сиромашна земља, јер БиХ барем за такву важи, губи милионе евра због неозбиљности и неодговорности оних који треба да буду најодговорнији. На такав однос поново су, по ко зна који пут, упозорили ревизори. Ипак, горе од свега претходно наведеног могла би бити ситуација да надлежни и овај пут постану слијепи и нијеми на замјерке које им испоставе колеге из Канцеларије за ревизију институција БиХ.

Ревизорске препоруке су, добрим дијелом, завршиле као и многе стратегије - у кантама за отпатке и то је један од кључних разлога због чега имамо ово што имамо на нивоу БиХ, али и генерално у јавном сектору.

Нетранспарентно трошење новца традиционално је сваке године прва на подужој листи замјерки које ревизори испоставе одговорнима на нивоу БиХ и који се, опет традиционално, извуку без икакве одговорности.

Такву судбину ће, судећи по свему, дочекати и овај најновији ревизорски извјештај о начину како се управља разним стратегијама на нивоу БиХ, а  слику на терену можда најбољи осликава примјер Стратегије за рјешавање предмета ратних злочина. У првобитном документу, са јасним роковима, пописани су предмети који треба да буду завршени до краја 2015. године, али нису испуњени. И ником ништа. Након тога приступило се изради ревидиране стратегије у којој су дати нови рокови за исте циљеве, али тај документ је мистериозно нестао из Савјета министара након што је неколико пута, без образложења, скинут са дневног реда. И то је то.

Такав је епилог добило још небројено докумената, али то је БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.