Машина за одстрел

Уго Влаисављевић

Читам саопћење Кантоналног одбора СДП-а (од 20.12.2012.) и сазнајем да сам као проректор Универзитета у Сарајеву “на незаконит начин, без конкурсне процедуре”, именован на ову функцију. Донедавно је то влада премијера Фикрета Мусића стално понављала у својим саопћењима за ректора, професора Авдиспахића, али сада то чини Кантонални одбор партије која је сишла с власти у Кантону.

Дакако, Мусић је и на овом нижем нивоу главни актер: опет је он тај који јавности саопћава какве су се све страшне ствари десиле на Универзитету. Како су сишли с врха власти, тако сада и њихова ватра коси ниже слојеве: опалили по проректорима. На конференцији за штампу је ваљда управо због тога уз Мусићев бок сједио намрштен и озбиљан наш олимпијац у стрељаштву, Неџад Фазлија.

Па ипак, није ли то сада од партијаца мало неопрезно: како ће један кантонални одбор исту бригу бринути и готово исте ствари јавно саопћавати као да су министри? Додуше, ако је у министарским фотељама била смјештена партијска ћелија, онда доиста јесте туга, очито непрежаљена, што није тако и у канцеларији Ректората.

Али им је сада и други рјечник: корупција је постала име машине за одстрел. У току је важан пројект борбе против корупције, па га ваља искористити за легитимирање властитих потхвата: оно што је јучер било “нелегално” (а то значи неовјерено Мусићевим печатом) сада је и “корумпирано”. Нова чаробна ријеч “корупција” бити ће још убојитија и плијенит ће пажњу јавности. Ево како сада у очима партијаца изгледа слика новог челништва Универзитета: сами су себе поставили, што је корупција, а онда не раде ништа против корупције, што је опет корупција. Закључак је: да се уистину хоће борити против корупције, отјерали би сами себе. Како то не чине, ето доказа корупције! Овако то изгледа у Мусићевом саопћењу: “На тај је начин самопостављени Ректорат Универзитета дао нове индиције за основаност сумњи у корумпираност нелегално успостављеног менаџмента Универзитета”.

Невјеројатан каламбур: самопостављени Ректорат је нелегално успостављени менаџмент који даје нове индиције. Шта, дакле, раде Самопостављени? Не раде ништа, али нешто дају: индиције и то не старе него нове! Значи било је и старих индиција, а стигле су и нове. Чим стигну нове индиције Кантонални одбор се сазове (самопостави) и реагира на те индиције. Зашто су оне толико важне политичарима који брину за високо школство? Јер су то “индиције за основаност сумњи у корумпираност...” А да то можда ипак нису “сумње у основаност индиција у корумпираност...”? Елем, сумње у корумпираност још нису посве основане, па им треба индиција. А када их се напокон накупи довољан број, онда то више неће бити сумње. Но, успркос свему, ту је нешто важно речено: нелегалност нас новоизабраних је несумњива, а на корумпираност се још сумња. Е за ово се вриједи захвалити!

Ма питам се ко им је ово писао? Сигурно не неко из академске заједнице. Но читајући нове ретке Саопћења у мени се роди дубока сумња, пардон: нова индиција у основаност сумњи! Ево шта каже: “Подсјећамо јавност на бројне афере које су потресале ову институцију, почев од сексуалних скандала, до нелегалних избора професора. За један од таквих избора везује се и име новопостављеног проректора за међународну сарадњу, који је на основу магистарске радње изабран у звање редовног професора”.

Најприје није јасно које су се институције тресле: Ректорат, Универзитет или неки факултет? Али видим одмах да сам то ја. Функција ми је јасно описана, а и моја стара превара. Али за њу одавно јавност зна захваљујући горљивом ангажману мог претходника у Ректорату, проректора Арнаутовића (којег су многи језици препоручили за ову функцију). Све своје уважене колеге сам успио преварити, само не њега. Најприје је лист “Њалтер”, давне 2004. године (сјећате ли се тог гласила којег баш није покренуо СДП?), у чланку “Ресавска школа”, објавио да сам од себе самог преписао књигу, а онда је текла дуга и упорна кампања усамљеног праведника у оспоравању моје квалифицираности на вијећима Одсјека, па Филозофског факултета, а онда и у самом Ректорату, на састанцима Групације за хуманистичке науке, којима је управљао неки професор тјелесног одгоја. Па није ваљда да је Арнаутовић остао привржен и партијској ћелији у коју се смањила јучерашња Влада? Није ваљда да је вршилац дужности фантомског Управног одбора Универзитета, који се упорно, данима, на све начине, хтио вратити у своју узурпирану фотељу у Ректорату, сада постао и писац СДП-ових саопћења? Или неко доиста тако добро преписује овог учењака свјетског гласа (са 16 референци у “цобиссу.ба”) чија посвећеност корупцији одавно буди сумње (даје “нове индиције”) у кверуланство: човјек својим мобителом одавно снима сумњиве факултетске сједнице “пуне индиција”, непрестано позива инспекторе да провјере одлуке надлежних органа и изборе у звања својих колега, пријављује медијима сумњиве радње и особе, захтијева провјеру компетентности свјетских имена, поставља самога себе и свог најоданијег пријатеља у комисије и одборе за корупцију, води и надгледа готово све научне пројекте и центре Универзитета...

Стане ли овај праведник напокон корупцији у крај, ето га натраг у своју фотељу у Ректорату (у којој је провео пола своје академске каријере). У њој ћу му оставити свој матурски рад да види да сам из њега преписао свој докторат. А ако у њој нађе коју посвету или захвалу коју потписују Балибар или Деррида, нека се не изненади. Корупција није само босанска ствар. (Депо.ба)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана