Мандати

Без директора су и без њихових замјеника, али БиХ и даље, као и у много сличних и необјашњивих ситуација до сада, наставља да егзистира као да је с њом, правно, све у реду.

А није, већ одавно.

Ситуација у вези са истеком мандата директорима и њиховим замјеницима у полицијским тијелима те покушајем продужетка њиховог мандата још једном је показала да је већина тога у БиХ немогућа, неостварива мисија.

На овом примјеру показало се да у БиХ више заиста не може да буде никаквог договора чак и онда кад изгледа да је свима стало да се рјешење нађе брзо и да нема баш никаквог разлога да се постизање споразума одуговлачи или "минира".

Али овдје увијек неко има своје тајне, тешко докучиве разлоге, а овог пута знају их само Златко Лагумџија и Дамир Хаџић.

Они су спријечили доношење закључка о том питању у Савјету министара, не зна се зашто, иако су Министарство правде и Канцеларија за законодавство дали мишљење да би мандати челницима тих агенција требало да буду продужени.

Ако Дирекција у вријеме насилних протеста, када је била "у пуној форми", није успјела да оправда "координациону" одредницу из свог назива, шта би се десило тек сада, кад нико није овлашћен да потписује акта и доноси кључне одлуке у случају неке "неопходности".

Кога у БиХ занима, и ко је најодговорнији за то што таква ситуација додатно нарушава безбједносни систем? Ко би одговарао ако би данас био изведен успјешан терористички напад јер Гранична полиција и Дирекција нису биле у функцији?

Ту долазимо до најболнијег питања, у БиХ потпуно неријешеног - до питања одговорности.

Без прецизно ријешеног тог проблема, уз постављање љествице на највиши ниво, БиХ није требало уопште ни почети градити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.