Мамци и рибе

Цијела њихова европска стратегија фокусирана је на смањење утицаја који Москва и Пекинг политички и економски имају у Европи, али и искључење Берлина из готово свих геополитичких игара и процеса.

Прво су покушали да осујете градњу руског гасовода, под изговором да ће Европа на тај начин постати зависна од Русије. Умјесто тога понудили су свој “течни” гас и нафту из шкриљаца.

А онда су одлучили и да своје трупе премјесте из Њемачке у Пољску, те да се поставе као главни ментори у рјешавању “замрзнутог конфликта” који су сами направили на Косову. У ту сврху уприличен је састанак у Бијелој кући, а присуство и ауторитет предсједника Доналда Трампа требало је да осигурају да ће приједлози Вашингтона бити прихваћени и парафирани од стране Београда и Приштине.

Испоставило се да потписано нема никакве везе са будућим статусом Косова, већ бољим позиционирањем Израела на Балкану, али и пројектима везаним за енергетику и 5Г мрежу.

Ни БиХ није заобиђена. Амерички државни секретар Мајк Помпео огласио се из Дубровника, поручујући да ће САД искористити све своје “везе” како би погурале и убрзале пут БиХ ка ЕУ и НАТО-у. Из Српске су поручили: “ЕУ може, НАТО не”.

Ако је Помпео био искрен, зашто су онда амерички званичници подржали стварање некаквог “мини Шенгена”? Ако ће Помпео “погурати” улазак БиХ у ЕУ, и то не само ње већ и Србије, чему онда поменути “мини Шенген”? Иза овог паравана у ствари крију се покушаји Вашингтона да бриселским мамцем улове и двије преостале рибе - Србију и БиХ, те их поспреми у НАТО акваријум. Ако је Вашингтону толико стало до Балкана, зашто не натјера власти у Приштини да оснују заједницу српских општина на Косову или нешто не ураде на укидању међународног протектората у БиХ? Уосталом, држава са таквим “уређењем” ни не може ући у ЕУ, а и улазак у НАТО би требало да буде ствар избора, а не условљавања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.