Малинари тешко на зелену грану
Малинарима широм Републике Српске и ФБиХ и ова година почела је тмурно и хладно, а ако је судити по оној народној да се по јутру дан познаје, ништа боље неће бити ни на крају овогодишње сезоне.
Кишно прољеће утицало је на вегетацију малине, која је закаснила, а олујно невријеме праћено градом прошлог викенда је “обрало” плодове у Подрињу, гдје је подигнуто највише засада малине.
Прије неколико година многи су у производњи овог воћа видјели шансу за добру зараду, која ће им и те како попунити рупе у кућном буџету, па су се кредитно задужили с намјером да вриједно радећи створе нешто за своје породице. И заиста, тих првих година, малина је прозвана “црвеним златом” и то с разлогом. Високи приноси, сочни и квалитетни плодови и добра откупна цијена, били су рецепт за успјех. Тих година руке су задовољно трљали и произвођачи и хладњачари, а онда је кренула сага о суноврату малинарства.
Од и те како исплативе производње која доноси високу зараду, малинарство је постепено почело пропадати, а укус слатких плодова замијенили су горчина и разочарење. Хладњачари су почели да спуштају цијене, да би прије двије године произвођачима понудили свега једну марку за килограм малине. На тако безобразну понуду вриједни малинари нису пристали, па су многи заувијек уништили засаде, само да плодове свога труда не дају у бесцјење. Они који су до данас опстали упркос свим недаћама, најављују исти сценарио, јер и ове године, у јеку бербе, већина хладњачара мудро ћути о износима које ће понудити малинарима. Поједини су понудили 2,50 марака за килограм малине, што произвођачима не доноси никакву зараду. Уколико по тој цијени продају воће, покриће само трошкове и догодине поново почети од нуле.
Међутим, већина хладњачара и даље калкулише и све док малину не смјесте у хладњаче, не желе саопштити цијену по којој ће плаћати сочне плодове. Тако су малинари поново доведени пред свршен чин, јер не знају да ли да беру малину и дају наслијепо или да униште засаде, јер губици им не гину како год да буде.
Уздају се у помоћ надлежних министарстава, од којих очекују заштиту, онакву какву су добили произвођачи пшенице и млијека, којима су обезбијеђени загарантовани подстицаји.
Само на тај начин може се стати у крај самовољи оних који кроје откупну цијену и у чијој милости се налазе произвођачи којима је вода одавно дошла до грла.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
