Малинари, дозовите се памети
Наслов да договор о откупној цијени малине још није постигнут није ништа ново. Вапај малинара нико не чује, обавезе се само гомилају и све се врти укруг.
Људи се из године у годину боре са истим проблемима и док су њихова очекивања све већа, реалност је све суровија.
Па се тако лањски сценарио, када су многи произвођачи овог црвеног злата били принуђени да своје производе одмах по завршетку бербе по непознатој цијени уступе хладњачарима, понавља и ове године.
Новац од хладњачара и даље ће, по свему судећи, пристизати на капаљку, јер откупна цијена за ову сезону још није формирана, а мало ко од произвођача може издвојити средства за набавку властите хладњаче гдје би складиштили воће.
И сваке године иста прича - малинари кукају због уцјењивања од стране хладњачара, моле за више новца, ови не дају, траже помоћ државе, пријете блокадом путева.
Додуше, све до момента откупа, читав поступак изгледа савршено. Ничу мини породична газдинства, подижу се засади и даје се новац за примјену савремене агротехнике при гајењу малињака. Дакле, оптимизам и радиност на највишем нивоу.
Највећи проблем, очигледно, представља пласман, заједно са коначним прорачуном економичности и укупних трошкова производње јер, како год окренеш, малинарима не гине дубиоза и минус на рачунима. Зато је донекле и разумљив револт и борба од које не одустају.
У чему је заправо проблем? У неорганизованости произвођача, то је чини се јасно свима, осим онима којих се то највише тиче. Зашто се малинари једноставно не удруже и направе хладњаче о свом трошку па сами диктирају цијену.
Можда ће првих неколико година бити у минусу док не отплате главнину, али то је за њих дугогодишња зона конфора. Ту је и помоћ државе гдје свако ко жели да направи хладњачу може да се пријави на годишњи јавни позив за капиталне инвестиције и добије 40 одсто од укупне цијене, између 100.000 и 200.000 КМ. Мало ли је?
Најлошија опција је она тренутна јер хладњачари малинаре заиста држе у ћорсокаку. Економски је најлошија опција продаја непосредно након брања а то се, некако, увијек деси. Тада је најнижа цијена, сви продају јер немају гдје да ускладиште и ту фактички падају јер свој производ дају по ниским цијенама. Хладњача би им омогућила да робу чувају цијелу годину и континуирано продају. Или то или да пристану на уцјену.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
