Македонски сценарио

Зато није јасно због чега се онда у БиХ ломе политичка копља, прије свега на релацији Бањалука - Сарајево око тога да ли треба у Брисел, тј. у сједиште НАТО-а, послати фамозни Годишњи национални план (АНП), поготово ако се зна да евентуално слање тог документа не значи и дефинитивно чланство БиХ у западној војној алијанси?!

Да разјаснимо, Бивша Југословенска Република Македонија, сада Сјеверна Македонија, 14 година заредом је слала АНП у Брисел прије него што је постала 30. чланица НАТО-а. При томе још није пуноправна чланица, јер одлука о чланству треба да се ратификује у парламентима 29 чланица те војне алијансе, али много важнија од тога је претходна чињеница да слање АНП-а не значи аутоматски и чланство у НАТО-у.

Другим ријечима, одлука новог Савјета министара да не пошаље АНП у Брисел значи да БиХ неће постати чланица западне војне алијансе, али исто тако евентуална одлука да пошаље АНП не значи да ће постати. Коме није јасно, нека прочита још једном.

Оно што је при томе јако значајно јесте да је НАТО у БиХ присутан скоро двије и по деценије и то на основу документа којим је створена оваква БиХ - Дејтонског мировног споразума који НАТО-у даје озбиљан примат у односу на неку другу војну алијансу или војну силу, рецимо Русију. Ако се нећемо правити мутави, онда није питање да ли ће БиХ у НАТО, него да ли ће НАТО из БиХ и зашто неће?!

Али да ово не би испао неки “пронатовски” текст, ваља се вратити на питања са самог почетка, а то је да ли би икоме у овој земљи било боље ако би сутра постала чланица НАТО-а?! Од обичних грађана који и са једне и са друге стране међуентитетске границе једва некако састављају од плате до плате, сигурно никоме не би било боље, али је зато сигурно да би западна војна алијанса и њени политички покровитељи знали да покажу благонаклоност према “онима горе” који су дали најзначајнији допринос на том путу.

Најбољи примјер за то опет долази из најјужније републике бивше СФРЈ, у којој је на референдум о новом имену, а који је практично представљао референдум о НАТО-у, изашло свега тридесетак одсто грађана. Послије неуспјешног референдума и упркос вољи грађана, македонско Собрање је усвојило све потребне одлуке које су у коначници Сјеверну Македонију довеле до чланства.

Пикантерија у цијелом македонском сценарију је што је послије свега за првог предсједника Сјеверне Македоније изабран дугогодишњи македонски координатор за НАТО Стево Пендаровски. Толико, хвала.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.