Мајстор свог заната

Милијана Латиновић

Унапређење образовног система у Републици Српској годинама је главна тема на семинарима, округлим столовима и другим догађајима на којима се окупљају просвјетари и представници пословне заједнице.

 

И једни и други сагласни су да је средњошколцима потребно више часова квалитетне практичне наставе да би по завршетку школовања ђаци били мајстори свог заната, добили посао у струци и тако показали шта знају и умију. Међутим, до сада се показало да се све своди само на празну причу и тражење недостатака у школама и предузећима.

Привредници сматрају да су наставни планови и програми застарјели, а у складу са тим и школске радионице опремљене старим машинама, које се у предузећима одавно не користе. С друге стране, и просвјетари имају замјерке на пословну заједницу и тврде да су и даље ријетке фабрике које широм отварају врата за средњошколце и у којима дјеца заиста уче како се ради. Много је више оних који су дјеци залупили врата пред носом или, још горе, приме их на праксу, а не науче их баш ништа.

Неријетко се дешава да пракса у предузећима остаје само мртво слово на папиру, јер средњошколце у појединим фирмама углавном гурају у запећак, да не би сметали. Умјесто да им дају алат у руке и покажу све финесе њиховог будућег занимања, да би били радници за примјер, радом и трудом зарађивали плату и стварали добит у предузећу, бахати послодавци дају им џогер и спужву за рибање.

Наравно, нису сви послодавци исти и нису сва искуства са праксе негативна. Не треба заборавити ни оне свијетле примјере, гдје у фабрикама дјецу од првог дана упознају са процесом рада, дају им џепарац, а оне најбоље по завршетку школовања у тим фабрикама чека сигуран посао, плата и шанса да напредују. Нажалост, такви послодавци су у мањини, готово на нивоу статистичке грешке, наспрам оних који младима не желе да пруже шансу.

Најављена реформа средњошколског образовања, која би требало да буде спроведена у овој години, требало би да заведе ред и у школским клупама и на часовима практичне наставе. Акценат ће бити стављен на увођење дуалног образовања, које подразумијева више часова практичне наставе у предузећима.

Привредници и наставници мораће поново за исти сто да још једном понове градиво и истим путем крену ка зацртаном циљу, а то је боље образовање и снажна привреда. Масовни одласци квалификованих радника у иностранство упалили су аларм и уколико надлежни не желе да на школама и фабрикама освану катанци, мораће засукати рукаве и заједно радити на стварању свјетлије будућности. Улагања у школовање морају бити већа, јер улагање у образовање није трошак већ инвестиција.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана