Мајке

Маријана Миљић Бјеловук

Мајка је стуб сваке породице, па би тако и надлежне институције требало да гледају на то. Ипак, помоћ у Српској добијају на кашичицу, а неке чак ни то. Оно што добију при рођењу дјетета испари у року од два, три сата.

 

Дјечији додатак је тек немогућа мисија. Већина мајки, нажалост, прије ће у Српској испунити услове за одлазак на Марс него процедуре за добијање дјечијег додатка. Још горе је што тим додатком, ако се може уопште назвати тако, не могу да купе ни два, три пакета пелена за бебу. Да не спомињемо ништа више.

Отприлике, мајке морају живјети на рубу егзистенције и не смију имати ама баш ништа своје да би оствариле право на оно што се у Српској зове додатак за дјецу. Све то, подразумијева се, морају да поткријепе и докажу пообимном документацијом, па у старту многе губе било какву вољу за том сићом.

Ништа боља ситуација није ни кад је у питању новчана помоћ коју добијају незапослене мајке по рођењу дјетета, а која траје годину за прво и друго дијете, а за треће годину и по. У случају запослења мајке, та помоћ се, наравно, експресно прекида, јер, боже мој, већ ради, шта ће јој и тај додатак. Дајте, узмите јој и душу, јер само још то нисте у овој процедури да остваре бар неку помоћ за дијете које сутра треба да одраста у овом накарадном систему.

Управо због таквог система већина мајки пакује кофере и склања своју дјецу што даље од ових простора. Не желе да они за које живе воде исту битку коју оне нису добиле јер, нажалост, систем је јачи и њих се пита. 

Свијетла тачка о којој се ових дана поново прича је иницијатива да незапослене мајке добијају мјесечно 206 марака, а оне које раде 103 марке за свако рођено дијете. О тој иницијативи треба причати и даље, и не треба дозволити да надјача она политичка питања и препуцавања од којих нико, ама баш нико, нема никакве вајде. Нажалост, од тога још увијек користи имају само галамџије јер им је то постао једини начин да опстану на власти, посебно у изборним годинама, а ова је управо таква.

Мајкама је можда управо шанса та изборна година да добију неки додатак на дуже стазе и онај који се, ако ништа, бар неће мјерити са дјечијим. Јер, у супротном, мораће да чекају 2024, јер су тада нови избори, када се и пружа шанса за испуњење неких жеља. Не требају допустити ништа да обећавају, већ да одмах све уграђују у законе и спроводе на терену. Од обећања нема никакве користи, обећавали су деценијама па ево шта данас имамо.

Због тога, политичари, немојте само да говорите да нешто подржавате, већ дајте бар једном ставите интересе друштва испред себе и политичке партије, јер у супротном нећете ускоро ни имати кога да за вас гласа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана