Ма ко се још вози бусом?
Колико јуче сви заједно смо свједочили златном добу аутобуског међународног превоза.
Док је у старој Југи вожња возом имала романтичарски шмек, али и позавидну комерцијалну ноту, лагано изумирање путничког жељезничког саобраћаја пробудило је аутобуски, карактеристичан за деведесете и почетак двијехиљадитих.
Постратна транзиција и тежак друштвени статус већине становништва, самим тим и мањак аутомобила у приватном власништву, нису остављали путницима намјерницима пуно избора па су аутобуси на дуже релације били главно превозно средство.
И није било битно што су махом без климе, стари и по неколико деценија, купљени у неком међународном дилу и увезени из Њемачке.
Важно је да су карте биле повољне, нарочито повратне, тако да дестинације и разлози путовања нису били много битни, бусом се ишло на море, на полагање испита, код момка, у посјету родбини, на посао.
Каква-таква стабилизација друштвених норми и појава средње, такође добростојеће, класе становништва проширила је возни избор те погурала аутобуске превознике у запећак и ставила их у исти кош са машиновођама и кондуктерима који су већ увелико путнике са ових простора бројали на прсте једне руке.
Уз авио-саобраћај, приватна возила по систему “сваки члан породице има једно”, ситуација са аутобусима се драстично промијенила.
Некадашње гужве и стајање између попуњењих сједишта од Бањалуке до Новог Сада су нестали, а због мањка интересовања за овај начин превоза путници ових дана могу да се раскомоте и обично заузму два сједишта само за себе.
Подаци из другог квартала ове године о граничном промету путника можда могу да збуне неупућене, међутим, дубља анализа каже да се десет одсто већи број путника ипак не односи на оне који су се возили аутобусом.
Због свега наведеног аутопревозници су принуђени да гасе поједине линије, а од пандемије па наовамо не успијевају да се врате на позитивну нулу. Ако ћемо реално, свако ће ставити комфор на прво мјесто.
Својим аутом путујеш и одмараш се кад желиш, а ако ћемо угодност и лични ћеиф сецирати до крајњих граница, у свом аутомобилу си сам свој ди-џеј и пушташ само оно што је твојим ушима угодно.
Ако се у обзир узму и километри изграђених аутопутева у претходне двије деценије те колико-толико повољне цијене горива, избор се сам намеће.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
