Луксуз не познаје кризу

У преводу, чак је и рачуница за градњу обичног потпорног зида од бетона порасла за четвртину, ако је поредимо са претпандемијском.

И онда, неким логичним системом спојених економских посуда, иста оправдања користе и људи са краватама и скупим одијелима.

Цијене квадрата су скочиле драстично, а тренутни купци некретнина чак и за гарсоњеру морају да издвоје позамашну своту.

Како вријеме одмиче, све је извјесније да су топ локације у Бањалуци, па чак и оне мало даље од центра, са становима од 60 плус квадрата, многима остале недосањани сан.

Због, сада већ вртоглаве, цијене од 3.000 КМ по квадрату многи су принуђени да спуштају критеријуме и, у складу са мјесечним примањима, траже рјешења по околним насељима која су удаљена и по неколико километара од градског језгра.

И није само Бањалука мјерило за луксуз, јер се стандарди у бизнису са некретнинама помјерају нагоре и у другим центрима попут Бијељине и Требиња, док је Јахорина, гдје је лани продат најскупљи стан по метру квадратном у Српској, опет прича за себе. Цијена најскупљег прометованог стана по метру квадратном у прошлој години била је ни мање ни више него 4.446 КМ, а његова површина износила је 35 квадрата.

Ако би се кладили на то да ће сви наведени подаци обесхрабрити купце, економски аналитичари би изгубили опкладу, јер је потражња чак и већа у односу на прошлу годину, а повољна ситуација отвара нова градилишта. Слично је и са кућама, као да криза не постоји.

Бар ако се гледа статистички, куповна моћ је порасла па се, иако смо мало тржиште, разбацујемо рекордним склапањем послова.

Међутим, требало би­ ипак да будемо реални, јер најскупља продата кућа у Српској од 620.000 КМ представља тек изузетак.

Они који су мислима и џепом на хиљаде свјетлосних година удаљени од луксузних вила са базеном и даље оправдано брундају због дивљања цијена које су, по правилу, једносмјерне и никако да, бар за нијансу, промијене правац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.