Луди камен

Томе свједоче и подаци Завода за статистику РС, по којима је број развода младих парова из године у годину у порасту. Та иста статистика показује да има и оних који се вјенчају тек у старости.

Велики број младих, који заједнички живот могу да поднесу тек неколико мјесеци, су дефинитивно аларм за узбуну, мада, руку на срце, много је оних који захваљујући толеранцији успију прегурати прве године брака.

Ипак, све већем броју новопечених брачних другова од улагања у партнерски однос и заједничког рјешавања проблема лакше је ићи линијом мањег отпора по систему "свако себи".

Разлоге за овај тренд сигурно треба тражити на више страна, међутим, систем вриједности који тренутно влада је несумњиво један од њих.

Најгори сценарио је када дјеца трпе посљедице неуспјешног брака и још неуспјешнијег развода, а најчешће се нађу у центру бојног поља и препуцавања без адекватне заштите.

Хиљаде родитеља су због развода самохрани, а преко дјечијих леђа опет иде то што другог родитеља најчешће и не виђају.

С друге стране, док млади једни другима окрећу леђа и повлаче се по судовима с муком окончавајући заједнички живот, они у позним годинама се жене и удају.

Поставља се питање како они рјешавају несугласице, недостатак комуникације, љубомору, лошу финансијску ситуацију и остале проблеме које млади парови врло често наводе као оправдане разлоге за крах брака?

Одакле им храброст за склапање новог брака, кад су вјероватно, узимајући у обзир да су неки од њих превалили осамдесету годину, са истим проблемима сигурно већ кубурили са једним, два, па можда и три брачна друга?

Да ли су разлог за нову удају или женидбу усамљеност, користољубље, заљубљеност или нешто четврто знају само они који одлуче да брачни живот започну тек кад закораче у девету деценију.

Све у свему, судећи према данашњим младим паровима, они који буду славили златни пир у најбољем случају ће бити јединствени или неће ни постојати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.