Лоша политика и гора економија
У БиХ, од када је почело писање њене постдејтонске историје, нису цвјетале руже. Увијек се кубурило са проблемима који су се немилице низали готово из дана у дан, а у позадини је редовно била политика, због које су учестале блокаде и саботаже чак и оних добрих, корисних ствари за све.
Криза у коју је земља запала, која је врхунац достигла наметањем допуна Кривичног закона из пера Валентина Инцка уочи његовог одласка и чији крај се не назире, пријети да додатно изолује и паралише БиХ која никако не успијева да стане на зелене гране.
У вртлогу политичког хаоса, који је тим потезом додатно ојачао, све друго је пало у други, трећи план, али ће се осликати на све сфере живота. И за то ће понајмање бити крива Република Српска, а највише странци који немају добре намјере и они домаћи који имају другачију визију темеља БиХ.
И док политика с једне стране удара, на другој трпи економија. Трпјела је и раније, али сада све указује да ће бројни пројекти остати да лебде у ваздуху и чекају боље дане који се ни не назиру.
Нетрпељивост, помијешана са инатом, већ је ставила на чекање неколико важних пројеката у БиХ, односно на територији Републике Српске. На листи чекања су инфраструктурни пројекти попут граничног прелаза код моста “Братољуб” који спаја БиХ и Србију, изградња хидроелектране “Бук Бијела” и други, а истовремено је друга страна, која је кочила претходно наведене, захтијевала да се преко ноћи ријеши, на примјер, смјештај миграната у БиХ, а посебно да се распореде и на територију Републике Српске.
Без политике се не може, али она је у овој и оваквој земљи, у којој нам капу кроје и чорбу зачињавају странци, донијела више штете него користи. Дуге године смо изгубили вртећи се у лавиринту тешких ријечи, препуцавања и тражења више од онога што је дато БиХ и њеним ентитетима.
Да је од почетка поштован Дејтонски мировни споразум у облику у којем је и написан, сигурно не би било горе од овог што сада имамо. Да су се сви још тада помирили са ратним епилогом, било би боље свима.
Сигурно би боље и више међусобно сарађивали и испомагали се, као што чини већина обичног народа. Имали би уређеније системе, јаче институције, боље животе и имиџе на регионалним, европским и свјетским листама, а у таквој здравијој атмосфери брже и лакше би сами рјешавали своја отворена питања те она са комшијама, али...
Због ко зна којих све интереса, и домаћих и страних, имамо ово што имамо. Неуспјелу земљу која је у блату до грла и у којој се и даље “ратује” ријечима.
У којој чак и добре, позитивне ствари остају у запећку јер неко то тако хоће и у којој све постаје политика, прије или касније.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
