Листе чекања

Пацијенти и даље чекају. И то не сатима и данима, већ мјесецима. Многе жене које су ових дана требале прегледе код гинеколога у бањалучком Дому здравља, могле су бирати неке од првих слободних термина у октобру.

Исти проблем је и у болницама. Уколико нисте "хитан случај" можете на листама чекања провести од седмице до пет мјесеци, па и дуже за прегледе ЦТ-ом или магнетном резонанцом, али и за операције које вам не угрожавају живот. 

Тако у Бањалуци, према подацима Фонда здравственог осигурања Републике Српске, пацијенти на магнетну резонанцу чекају и до пет, а дијагностичке процедуре компјутерске томографије (ЦТ) у Требињу два и по мјесеца.

Угрожавање психичког здравља усљед таквог и толиког чекања није фактор одлучивања, упркос Европској повељи о правима пацијената, гдје је јасно дефинисано да љекари морају поштовати пацијентово вријеме и пружити му услугу у законом одређеном року.

Наш је проблем је у томе што је тај исти закон "заглавио" негдје у папирима, па је медицинским радницима нажалост постало сасвим нормално да пацијенти прегледе чекају мјесецима. Или да једноставно иду у приватне клинике и болнице ако им то смета и имају могућности. У супротном - нека чекају. Јер, лакше је тако ријешити ову проблематику, него више радити и тежити ка бољој организацији.

Једно удружење у БиХ прошле године урадило је истраживање у оквиру којег су дошли до података да око 80 одсто грађана апсолутно не зна каква права имају у здравственим установама, као и да већина њих сматра да та своја права не могу остварити. То је чини ми се једнако поражавајуће као и сама чињеница да када напокон дођеш на дугоочекивани термин за преглед, заказан у девет ујутро, на ред стигнеш у три поподне.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.