Листа срама

Умјесто да дужници измире обавезе и тако побјегну са те листе, они су своја дуговања за те три године, кад је први пут објављен списак, повећали за чак сто милиона марака.

Да објелодањивање највећих дужника уопште није имало ефекта, нити је утицало на њих, показује и чињеница да првих десет позиција по висини дуга и након три године држе иста предузећа и институције, а колико им објављивање листе не смета, говори и податак да су тај дуг повећали за чак 21 милион марака.

Не смета им јер нису имали никакве санкције осим, ето, пропалог покушаја јавног дискредитовања на основу егзактних података што њима, видјело се, не значи ама баш ништа.

Не смета им чак ни то што су уредни порески обвезници видјели ко су дужници с којима не треба да послују. Јер такав профил појединаца који воде те фирме и институције регуларно пословање и не занима, као ни они који послују по законима.

С друге стране, ипак је сигурно да је објављивање списка дужника имало позитиван ефекат за оне који раде са другим компанијама и који су, тако, добили увид у ситуацију, сазнали с ким не треба пословати, избјегавајући евентуалне несагледиве проблеме с папирологијом.

Зато треба наставити ажурирање листе и објављивање списка дужника, уз могућност увођења ефикаснијих мјера кажњавања.

Посебан сегмент у тој причи заузима начин на који је дефинисан ПДВ. Они који испоручују робу ПДВ морају да плате без обзира на то јесу ли ту робу и наплатили, због чега се ствара ланац неликвидности, јер једно дуговање изазива друго.

До евентуалне промјене успостављеног ПДВ-а, која би довела и до ефикаснијег измиривања обавеза пореских дужника, у УИО би требало да размисле о увођењу оштријих мјера према неплатишама.

Пошто је очигледно да апел УИО на савјест, морал и поштење пореских дужника није дјеловао, не преостаје ништа друго него да их на извршење законских обавеза натјерају примјеном оштријих санкција.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.