Лијева рука, десни џеп

Економска криза донијела је и кризу морала и свих осталих људских и друштвених вриједности, па су нагло богаћење појединих постратних бизнисмена и политичара те растрошност државних институција по глави удариле и изопачиле и најобичније службенике, благајнике, раднике у тим установама.

Све то, наравно, нема никаквог оправдања, али у земљи каква је БиХ све може да се оправда тврдњом да је ријеч о лошој, лудој земљи у којој само вриједи бити лопов.

Наравно, не треба претјеривати и генерализовати, али треба признати да ту има истине и да су почели да краду и они који немају потребу за тим и који нису ни близу ивице егзистенције.

Зашто би, иначе, један благајник у Агенцији за пружање услуга у ваздушној пловидби БиХ, дакле човјек са солидним послом и извјесном будућношћу, узимао из касе новац уз огроман ризик да буде ухваћен и да му даљи живот буде негативно обиљежен?

Није он једини, напротив, доста је сличних случајева, и све их је више. Плус што не можемо знати колико је оних који никад нису, нити ће бити откривени.

Све праве вриједности пале су у воду, а похлепа за његовим величанством доларом поприма, изгледа, размјере и опасност епидемије. Тачно је да је молитва за Бога, а новац за човјека, али шта чинити кад новац постане ђаво и почне да влада људима, а не они њиме?

Јер тада благајник из касе у BHANSA узме 400.000 марака, тада кључар Централне банке из трезора банке лагано за двије године изнесе 600.000 марака. Тада благајник Министарства за људска права и избјеглице хладно присвоји повјерених 24.000 марака, а мало више узме и благајник Министарства цивилних послова. Уз то, непознати лопов отме 50.000 марака од благајника МИП-а који је новац подигао из банке и носио га на радно мјесто без обезбјеђења.

Овдје је ријеч о само неколико познатих случајева и починилаца,  а пошто не знамо колико је оних непознатих, можемо само да претпоставимо у којој мјери је новац-ђаво завладао људима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.