Лицемјери са Запада

Дарко Момић

“Имамо 9.500 људи чији идентитет не знамо, који не желе да покажу личну карту, пасош или било који документ. Имамо мафијашке групе из Алжира, Марока и Пакистана који преузимају мигрантске центре”.

 

Донедавни министар безбједности БиХ Фахрудин Радончић овим ријечима званично је потврдио оно што је одавно јавна тајна, на што се годинама указује из Републике Српске и због чега постоји оправдана зебња код свих добромислећих људи у БиХ.

Међутим, Радончић је открио и нешто о чему се до сада ријетко говорило и по кулоарима, а камоли наглас када је рекао да се “путем хуманитарних међународних организација врши избор квалитетног кадра, љекара, инжењера, тесара, зидара и они се одвлаче на Запад, а нама оставља најнеквалитетнији дио те популације”.

Умјесто да се због тога цијела држава дигне на ноге, да се преко дипломатске мреже поведе офанзива и тражи нечија одговорност због сумње да Запад преко својих “хуманитарних” организација регрутује оно што ваља међу хиљадама миграната, а шљам оставља у БиХ, епилог је потпуно супротан. Оставка онога ко је стиснуо петљу да то отворено каже.

Да зло буде веће, управо они чији је посао био да државу дигну на ноге и покрену дипломатску офанзиву, дакле члан Предсједништва БиХ Шефик Џаферовић и министарка спољних послова Бисера Турковић, понијели су се потпуно супротно.

Умјесто подршке својој земљи и показивања бриге за безбједност њених грађана, они су стали на страну Пакистана, чијег амбасадора у БиХ је Фахрудин Радончић директно оптужио за несарадњу у вези са утврђивањем идентитета илегалних миграната из те земље.

Умјесто да испитају тврдње да су у амбасади БиХ у Пакистану издаване лажне визе држављанима те исламске земље са више од 200 милиона становника како би лакше превалили пут до БиХ, Џаферовић и Турковићева су са одушевљењем дочекали Радончићеву оставку.

Умјесто да реагују због писања нашег листа у којем смо открили да у Пакистану из затвора пуштају осуђенике и шаљу на мигрантске руте и пут БиХ, они који се највише заклињу у БиХ и својатају је на све могуће начине, нису ни прстом мрднули да се та пракса прекине и предуприједи опасност коју пакистански робијаши представљају по обичне грађане у БиХ од којих су многи управо њима дали свој глас.

Нажалост, прави проблем је ако су ти грађани дали глас управо за такву политику или прецизније за радикалну исламизацију ове земље. А ако је тако, онда су у праву стари људи који су за такве, само мало парафразирано, рекли: “Није им политичка увјерења хвалити”. А под руку с њима иду и лицемјери са Запада и лажни хуманитарци који директно учествују у исламизацији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана