Лице и наличје солидарности
Земљотрес који је на Велики петак заљуљао тло Херцеговине и пробудио немир и страх у срцима кршних Херцеговаца и неколико дана касније је у жижи јавности.
О догађају који је, бар Херцеговцима, донекле у други план гурнуо прославу највећег хришћанског празника, прича се и изван граница Републике Српске, а помоћ шаљу пријатељи са свих страна свијета.
Одувијек је било тако. Велике невоље, колико год зла и несреће носиле са собом, увијек би пробудиле и добро у људима. Уз пријатеље, и овога пута материјална штета биће надокнађена уз веће или мање напоре. И то је оно чиме Српска и у овом тренутку може да се поноси.
Саосјећање, солидарност и испружена пријатељска рука од Мађарске до Кине порука су цијелом свијету да у тренутку када је најтеже, ма који разлог за то био, Српска није сама.
Међутим, као и у свакој другој сличној ситуацији, и ова прича има лице и наличје. Док на адресу Љубиња увелико стиже помоћ са свих страна, о другој херцеговачкој општини, Берковићи, која је такође претрпјела велику штету и била епицентар једног од неколико десетина потреса које сеизмолози на подручју Херцеговине биљеже већ данима, прича се много мање. И о помоћи за Берковиће као да се шапуће, онако успут. Ни премијер није навратио, а било је успут када је обилазио Љубиње. Те двије општине удаљене су једна од друге свега четрдесетак километара. Обећао је помоћ, али није навратио.
На листи приоритета свакако треба да буду најугроженији, увијек и у свакој ситуацији, па тако и сада. Међутим, конкретну помоћ у новцу и грађевинском материјалу и свему осталом што је потребно морају добити и други, који су, према нечијој процјени, настрадали мање. А да ли су заиста, показаће струка, када обиђу све и направе праву процјену.
У случају Берковића ниједна конкретна бројка се још не спомиње. Нема износа, само ријечи подршке и обећања, а то, знамо сви, значи много, али у ситуацији када људи напуштају своје станове и куће јер више нису безбједни за живот, потребна је конкретна помоћ. Много више од телефонског позива и обећања. И јуче су двије породице морале напустити своје станове у јединој стамбеној згради у Берковићима због опасности од урушавања.
Било како било, ово није вријеме за било какве подјеле и пребројавања крвних зрнаца ни у ком смислу. Сви грађани, сви до једног подједнако су важни и свима је помоћ потребна, и морална, али и материјална. Нека то имају у виду они који могу и морају да им помогну, јер сами немају довољно ни снаге ни новца да санирају насталу штету.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
