Лејла са Мећавника
Иран ових дана слави свог првог “Оскара”. Разлог за то није само престижна награда којом је овјенчан “Развод”, редитеља Aшгара Фархадија, као најбољи филм ван енглеског говорног подручја. Ирански медији пренијели су да је побиједила иранска култура.
Побиједила је и Лејла Хатами. Јер она је више од глумице.
Умјетница која је повезала испразно бљештавило Холивуда са свим његовим стереотипима о добрим и лошим момцима са иранском традицијом у којој “лежи” и скромност и отмјеност.
Све то тананим нитима Лејла Хатами уплела је у сан који је одсањала на јави, на Мећавнику, у Дрвенграду, “чардаку ни на небу ни на земљи”, који је саградила машта прослављеног режисера Емира Кустурице.
Није Лејла само гледала филмове на овогодишњем Кустендорфу, храбрила младе ауторе и откривала им своје умјетничке путеве, предсједавала жирију. Она је показала да што је човјек на вишем умјетничком нивоу, тиме је мање острашћен приземним националистичким причама.
И баш у вријеме када је реис Мустафа Церић тражио да се предсједник Републике Српске Милорад Додик прогласи персоном нон грата у арапским земљама, водећа иранска и свјетска глумица, смјештена изнад појединачног и пролазног, на Кустендорфу је са Додиком попила кафу, фотографисала се с њим и пренијела му своје одушевљење Мокром Гором, људима које је упознала на Мећавнику и топлом српском душом.
Са свијешћу да је слава тек бљесак, у времену безумља и нетолеранције, показала је Лејла и највеће врлине човјека, а то су скромност, искреност и приступачност, својствене само оствареним и великим људима.
Одржала је лекцију и онима у сарајевској моралној чаршији који нас бјесомучно “уче демократији”, а не пропуштају прилику да поруче да је та демократија у ствари оно што и како они мисле да је било, да јесте и да ће бити.
“Оборила” је Лејла и све критике Холивуда да Техеран “гуши” филмску индустрију. Није случајно “Развод” који је сниман баш у Техерану дотакао душе људи на свим меридијанима. И није само иранска кинематографија ушла у историју.
Независна, слободоумна, отмјена Лејла Хатами је метафора умјетнице која је досегла сами врх и ушла у историју из које је нико више и никада не може истјерати. И није случајно “Развод” приказан на Кустендорфу, прије Берлина и прије Лос Aнђелеса. Јер до тамо могу да стигну само они филмови чија је умјетничка вриједност неоспорна.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
