Легализација отимачине
И поред чињенице да је власништво над имовином једно од најстаријих права свуда у нормалним земљама и демократском свијету, у БиХ, у којој се многе ствари рјешавају мимо осталог свијета, ни то није тако.
Ако сте којим случајем власник имовине у Федерацији и нисте били у прилици да на различитим сајтовима и огласним таблама откријете да је од вас тражено да се јавите у одређеном року и укњижите је на своје име, остаћете сасвим сигурно без онога што сте и ви и ваши преци годинама имали као своје власништво.
Вјерујући да ће макар Уставни суд БиХ одлучити да Закон о земљишним књигама који је донијела ФБиХ није у складу са Уставом, званичници из Српске су тражили од ове институције да се одреди о том закону, али њихова одлука је и у овом случају, као и у мноштву других, поражавајућа. Наиме, Уставни суд је утврдио да је ово законско рјешење у Федерацији усклађено са Уставом и да нема ништа спорно у тој отимачини. Најновија легализација отимачине још једна је у низу порука углавном српском народу да у Федерацији више нема шта да тражи и да су овим законским рјешењем, које је потврдио Уставни суд, врата за српски народ заувијек закључана.
Ако се има у виду чињеница да је у Федерацији сваким даном све мање српског живља, да су углавном остали стари и изнемогли и да институције оркестрирано раде на томе да и земља коју су имали не буде више њихова, јасно је као дан да ће се и сви трагови по којима се могло утврдити да су овај дио БиХ градили и у њему живјели, врло брзо избрисати. Земљишне књиге ће донијети неку нову слику, а одлуке којима се Србима у Федерацији враћа конститутивност остаће само мртво слово на папиру.
Сви они који познају прилике у овој земљи прије рата и имају увид у све оно што се дешава након потписивања Дејтонског споразума, засигурно ће констатовати да у Федерацији много више права и власништва имају Арапи него некада домицилно становништво. Земљи у којој највиша правосудна институција доноси одлуку којом тврди да је Уставом загарантовано да се накарадним законима и прописима отима земља која је вијековима имала власника, не може очекивати да буде напредна и просперитетна. У земљи у којој ни Устав, ни закони, ни прописи не могу гарантовати ни право власништва као једно од најстаријих права, није ништа друго до безакоње покривено папирима и накарадним одлукама које нигдје у свијету нису примјењиве. Имајући све то у виду, шта рећи до само констатовати да је друго име за БиХ земља апсурда, у којој је безакоње законом и Уставом верификовано.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
