Легализација објеката

Међу власницима нелегалних грађевина много је оних који су се о закон оглушили због немаштине, па су куће градили како су знали и умјели само да не спавају под ведрим небом. Имају вољу да озаконе градњу, али пара за накнаду и ренту немају. Међу њима нису ријеткост ни они који су у вихору рата деведесетих изгубили све што су с муком стекли и бјежећи пред непријатељским гранатама свили нова гнијезда, нелегална, али једина која имају.

То што немају новца да плате легализацију свакако није оправдање за кршење закона. Не треба заборавити ни да је међу несавјесним градитељима велики број оних који су своје виле зидали до неба, свјесно кршећи закон. Таквима сигурно ни ова нова шанса неће значити ништа, посебно  ако узмемо у обзир то што радном верзијом новог закона није дефинисан рок за подношење захтјева за легализацију. Такви ће и даље тражити само рупу у закону, одуговлачити и бусајући се у прса хвалити својим незаконитим имањима. Нису ни свјесни да кућу прављену на дивље не могу ни потомцима у насљедство оставити, а камоли продати. Онима који су зидали објекте веће од 400 квадрата биће наплаћена и додатна накнада за легализацију.

Међутим кривица и није само њихова, добар дио одговорности носи и власт која је у то вријеме дозволила да нелегалне куће ничу као печурке послије кише.

Право питање је да ли су поједини власници нелегалних грађевина уопште и заслужили нову прилику, јер до сада су их прокоцкали безброј.

Нови закон, ако буде усвојен, показаће да ли је имало смисла пружити још једну прилику власницима дивљих грађевина или ће они као и до сада наставити да раде и граде по неким својим правилима.

Иако рушење кућа није рјешење, не треба заборавити да је према општинским списима територија на којој се налазе бесправно изграђени објекти заправо празан простор те да би сваког часа власницима пред врата могао доћи багер.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.