Лажна боловања

Много људи је још из старих времена и рада у друштвеним предузећима научило да се на боловање иде свако мало и за сваку ситницу. Неки од њих и данас искористе "добру везу" са љекаром и оправдање за одсуство с посла добијају и за најобичнију прехладу, када им је неко од укућана болестан, када имају приватних обавеза или да негдје отпутују.

Осим што такви излети много коштају Фонд здравственог осигурања РС, то иде и на штету оних који су стварно болесни.

Фонд здравственог осигурања РС у прошлој години за накнаде плата током боловања утрошио је 8,3 милиона марака, претпрошле девет милиона, док су раније ови трошкови били дупло мањи.

Ранијих година Фонд је надокнађивао само боловања дужа од 120 дана, а сада надокнађује и плате радницима који на боловању буду дуже од 30 дана.

С обзиром на ове цифре, претпоставка је да је добар дио  новца утрошен за лажна боловања, односно да су појединци пребацили трошкове своје лијености на леђа грађана РС који финансирају њихов нерад, док велики број оних који би жељели да раде редовно безуспјешно посјећује шалтере Бироа за запошљавање.

У том, као и у другим проблемима, вјероватно је потребно поћи од Закона о раду, који има првенствен циљ да казни радника и заштити и награди нерадника. Тај закон као да је написан са тим једним јединим циљем, јер потпуно невјероватно је да по његовом слову претпостављени нерадника може да "казни" одбијањем свега десет одсто од плате.

A гдје је ту стимулација радника и здрава конкуренција, не зна нико.

Оваквих и сличних примјера биће све док надлежни органи не одлуче да се позабаве проблемом и појачају контроле давања боловања првенствено у амбулантама породичне медицине. Када први љекар добије отказ због давања лажног налаза, онај послије њега то ће да уради много теже. Aли, када?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.