“Ласте” буде немир
Срби повратници у ФБиХ већ скоро четврт вијека подижу своја огњишта из пепела у нади да ће, када обнове своје домове, обновити и живот који притишће бреме ратног вихора, избјеглиштва и немаштине.
Покушавајући да своје животе врате у нормалу, да зацијеле ране, како физичке, тако и оне на души, успјели су да скупе снагу да поново граде суживот са комшијама Бошњацима и Хрватима, са којима су живјели и прије него су једни на друге запуцали рафалима. Вратили су се у села сравњена са земљом у жељи да живе мирно на својим огњиштима. Међутим, из године у годину поступци појединих комшија друге националности буде немир у њиховим срцима.
Посљедњи такав случај узнемирио је српске повратнике у селу Подови код Санског Моста, који поново страхују да ће у том крају бити изграђено спомен-обиљежје погинулим припадницима одреда “Ласта” такозване Армије РБиХ.
Мјештани који су ратних деведесетих протјерани из својих домова, бјежећи управо пред припадницима тог злогласног одреда, сматрају да би изградња спомен-обиљежја у њиховом селу била провокација за све њих јер једино желе да живе у миру.
Иста бојазан у том селу владала је и прије двије године, јер је спорни споменик требало да буде изграђен на мјесту гдје је прије 24 године на свиреп начин убијен њихов комшија Србин. Иако се сада прича о другој локацији за изградњу споменика, немир у срцима мјештана не јењава.
И нису Срби у селу Подови једини који се суочавају са таквим догађајима. Прије непуна два мјесеца страх и зебња владали су и у повратничким општинама Босански Петровац, Гламоч и Грахово, гдје они који су их деведесетих протјерали са огњишта славе такозване дане ослобођења.
На тај начин они у чијим главама настају те страшне идеје само продубљују јаз међу народом, који је одувијек био спреман да живи са комшијама друге вјере и нације. Да све буде још горе, они који кроје политику на нивоу ФБиХ не чине ништа на питању изградње суживота и очувања мира у том ентитету. Напротив, веома често су они главни заговорници догађаја који вријеђају Србе, који су на тим просторима живјели и вијековима прије Одбрамбено-отаџбинског рата.
Мали, обични људи нису жељели да губе главу ни деведесетих када су овом земљом тутњале гранате.
Не желе ни сада у миру да стрепе и дрхте пред неизвјесном судбином своје дјеце. Не желе немире, ратне заставе ни повике који славе зло и мржњу. Крајње је вријеме да надлежни у ФБиХ спусте лоптицу и заувијек закопају ратне сјекире и пусте народ да живи у миру и слободи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
