Ланчана неодговорност
Републичка управе цивилне заштите запосленима је за рад током ноћи и викендом исплаћивала увећане дневнице умјесто да прековремене сате компензује слободним данима, а нису претјерано водили рачуна ни ко им вози службене аутомобиле, куда и колико горива троши на та путовања.
Туристичка организације РС је запошљавала раднике и спроводила јавне набавке мимо прописа, док је Надзорни одбор бањалучког ваздухопловног предузеће “Космос” повећао плате директору и извршном директору предузећа за 30, односно 10 одсто прекршивши ограничења Владе РС о питању висине зараде. И то је само дјелић неправилности у пословању наведених републичких институција и предузећа које су ревизори утврдили издавши им негативно или мишљење са резервом.
Да ствар буде гора овакво стање ревизори су затекли у њиховим пословним књигама вјероватно након што су поменута друштва “попеглала” рачуне јер се то обично свуда ради пред најављене контроле. Ко зна шта би све затекли да нема тог поспремања, за које сви знају да се дешава али мудро ћуте.
Како би своје пословање довели у законске оквире и побољшали ситуацију Главна служба за ревизију јавног сектора РС издала им је на десетине препорука које би требало да спроведу, а да ли ће то заиста и урадити остаје да се види. Ако је судити по досадашњој пракси у Републици Српској и БиХ, засигурно ће добар дио тих смјерница остати само мртво слово на папиру. Наиме, домаћа јавност се безброј пута до сада увјерила да је негативни ревизорски извјештај само пука информација о томе да тамо неко није радио по јусу. Илузорно је очекивати да ће они за које ревизори утврде да су кршили законе и пословали мимо прописа бити изведени пред лице правде или да ће против њих тужилаштво макар поднијети некакву оптужницу која ће скупљати прашину у ладици. Од те пјесме нема ништа. Овдје се игра по мелодији нешто другачијих нота.
Негативан ревизорски извјештај је само један у низу докумената који нема никакву тежину. Управљачке структуре у институцијама, организацијама и предузећима нит желе нит маре за ставове ревизора. Свјесни су да систем одговорности у овој земљи не постоји, да су заштићени попут поларних медвједа и слободни да раде шта желе. Додатни имунитет им дају политичке партије из чијих редова долазе и које су им обезбиједиле фотеље.
На дјелу је ланчана неодговорност јер су нити (не)одговорности у овој причи предугачке. Ревизори би морали бити строжи и тражити потврду надлежних за свој рад, правосудне институције би требало коначно да се пробуде из зимског сна, али и да Влада покаже зубе страначким кадровима. Они чији је рад оцијењен јединицом бар у најмању руку би требало да се повуку и руковођење препусте вјештијим и искуснијим.
Од одговорности нико не смије прати руке, али авај... Ипак је ово Балкан!
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
