Лакше је на клик
То што су “Оснивање фирме од куће”, “Клик открива привреднике који избјегавају порез” или “Електронске здравствене књижице и рецепти” као медијски наслови и даље актуелни, више говори о компјутерској писмености у земљи од било којег истраживања.
И она су, наравно, само по себи поразна па је тако, према посљедњем попису становништва, познато да у БиХ живи 36,2 одсто становника којима су рачунари и свемирски бродови синоними.
Зато и не чуди чуђење кад се нека институција похвали бацањем папира у подрумске архиве и окретањем радног точка у електронске оквире.
По правилу, такви подухвати се безразложно представљају као хвале вриједни и револуционарни, док је такав начин рада у свијету сасвим нормалан посљедње двије деценије и кусур.
Замислите, овације се траже зато што, умјесто шалтерских шетања и гомиле папира под мишком, све то ових дана можете да радите од куће. Или то што је, као суперпомак напријед, на сва звона објелодањена наредба да привредници убудуће морају да инспекторима достављају електронске евиденције о свим испорукама и набавкама.
И док славодобитно углас понављају да од привредника више не примају папире, нису се упитали да није можда, у вријеме свеопште дигитализације, сасвим нормално да пословне књиге постану прошлост.
Како бисмо поштовали овдашњу мантру да све радимо наопако и умјесто да сачекамо смјену генерација, јер су нови клинци електронски пуно писменији од родитеља, наше фирме поносно истичу усавршавање старијих радника на “ворду” и “екселу”, као да је, у најмању руку, у питању нуклеарна физика.
На крају се све своди на константно каскање и чињеницу да нам увијек измиче актуелност. Не улазећи у врзино коло оправдања о недостатку новца и константној послијератној транзицији, свједочићемо највјероватније, у не тако далекој будућности, у вријеме када свјетски трендови поставе “паметне градове” као основ ама баш сваког друштвеног дјеловања, тужној чињеници да ћемо ми тек тада у потпуности пригрлити оно што је сада ин.
Тако би, када би се којим случајем остварио најлуђи сан заљубљеника у научну фантастику са вјештачком интелигенцијом која управља привредом, код нас, без сумње, и даље главну ријеч водили рачунари, у тој далекој будућности давно бачени у старо олдтајмерско гвожђе. Или бисмо и даље остали на папиру, ко зна.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
