Курта и Мурта
Израз “Сјаши Курта, да узјаши Мурта” употребљава се у случајевима када треба закључити да се промјенама конкретних протагониста власти и моћи ништа не мијења, односно када смјена личности на власти, друштвена или политичка промјена не представља суштинску промјену односа - не доноси побољшање прилика.
Потврду овог могли смо видјети и у БиХ. Иако се сматрало да ће након октобарских избора, коалиција СНСД-а и ХДЗ-а с такозваном “осморком”, довести до побољшања политичких прилика, до тога није дошло. Напротив, екипа коју чине нови бошњачки члан Предсједништва БиХ “СДП грађанин” Денис Бећировић и министри Зукан Хелез и Елмедин Конаковић наставили су стопама и “стазама револуције” Бисере Турковић и Шефика Џаферовића - на даљњем развлашћивању Српске.
Покушава се задати коначни ударац уз помоћ дијела међународне заједнице предвођене америчким, британским и њемачким званичницима. На ред је дошла имовина. Уколико би се остварио тај опасни сценарио од Српске не би остало ништа, тек празна љуштура. Али буквално. Не би било “Шума Српске”. Ни министарства пољопривреде, а ни “Електропривреде Српске”.
Ако је Српска дио БиХ, што јесте, шта је онда спорно у вези с имовином. Негирајући уставно право, у ствари негира се постојање Српске загарантовано Дејтонским мировним споразумом. И када из Бањалуке поруче како то неће и не могу дозволити, ти исти пријете како ће наћи начина да се обрачунају с “бунтовницима”. Свјесно се игноришу узроци, а прича о евентуалним посљедицама. Када руководство Српске говори о сецесији то је само због тога што се константно покушава развластити, како га у Сарајеву зову - “мањи ентитет”. Ово је исто када би у некој заједници у којој живе тројица “браће”, један другом покушали отети комад земље који му је дат на коришћење те га учинити просјаком. Шта ће у том случају урадити тај члан домаћинства, па уколико се то настави, направити сопствено.
И на том фону развлашћивања Српске су све бошњачке партије па и оне које се декларишу као наводно грађанске. Како је могуће да ти “грађани”, стану у исти ред са СДА иза једне идеје око које су се окупиле највеће бошњачке партије!? То у ствари само открива позадину приче око прављења некакве грађанске државе БиХ. Не би то била грађанска, већ бошњачка држава, а коме се то не би свидјело остала би могућност, што једном поменуше и Жељко Комшић и Бакир Изетбеговић, да се спакују и оду.
И то је један процес који траје још од 90-тих, а који је посљедњих година праћен апсурдним покушајима прекрајања историје, који иду толико далеко да ће на крају испасти да Срба на овим просторима никада није ни било, што је, како ствари стоје, многима жеља и данас.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
