Кулминација кризе

Власт нико да се формира. Стално идемо два корака уназад, а још нема ни на помолу оног једног који би понудио никакву наду да ће се једном и у овој и оваквој земљи кренути од нуле и покушати спасити што се спасити може за добробит оног обичног човјека који гледа како спојити крај с крајем.

Изборни побједници се знају мјесецима. Народ је донио ту одлуку и сасвим је логично да они који су добили повјерење народа формирају власт. Зато ваљда избори и постоје. Или то правило не важи у БиХ.

Криза из дана у дан све више расте, а политичарима једино што иду од руке су изјаве којима бомбардују другу, односно трећу страну. И тако то траје од када је спуштена рампа за договор о формирању власти, односно од када је бошњачка страна испоставила приступање НАТО као услов за испуњавање воље које су бирачи показали једне недјеље у октобру прошле године.

И управо су они ти који у посљедње вријеме најчешће иступају као највећи заштитници БиХ и њеног суверенитета док са друге стране, према свему што можемо чути и видјети, заправо раде против те исте БиХ.

Све чешће се посљедњих дана може чути и да се неки други припремају да сједну за преговарачки сто, иако им већина бирача није дала легитимитет да те позиције, али ето и то дешава. И онда је јасно због чега смо овдје гдје и јесмо. На дну готово сваке регионалне, европске и свјетске љествице.

Један од разлога је и чињеница коју нико не може да игнорише, а то је да је на сцени у БиХ и даље Канцеларија високог представника и ОХР који су већ и превише штете нанијели овој земљи, а представљају се, као и неки горе наведени, њеним заштитником.

Дејтонски мировни споразум је, јасно, донио мир који ничим не може да се плати, а исто тако је јасно да ништа није непромјењиво, али под условом да су са евентуалним промјенама сагласне све три стране које се питају у БиХ. Али тако није било и зато сада многи треба да сносе посљедице ако их буде, а тешко је повјеровати да неће.

Договор и разговор су кључ свега. Како у животу, тако би требало да буде и у политици. Превише мјесеци и година је БиХ изгубила вртећи се у лавиринту у који су је довеле поједине сулуде жеље појединаца из домаћих структура, уз руку странаца на рамену. Превише питања је још отворено и превише препрека има још на путу ка бољем сутра, али то нека иде на душу онима који су све и учинили то тако још буде након готово четврт вијека од Дејтона и мира на овом подручју.

Времена је све мање. Неке ствари се морају другачије посложити да би БиХ уопште могла и да помисли да напредује, а камоли да у томе и успије. Кључ је у рукама три народа и вољи коју су исказали на изборима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.