Кукољ и жито

Анита Јанковић Речевић
Кукољ и жито

Да ли је могуће одвојити жито од кукоља у нашој земљи с обзиром на то да се завукло у сваку пору друштва?

Који је то модел који ће скресати крила неморалним, који на сваки могући начин настоје преварити ову нашу малу Републику. Пуна су нам уста национализма и патриотизма, а према њој знатан дио грађана понаша се маћехински, не либећи се ни секунда да сат времена раније побјегне с посла и то службеним аутом, повуче хиљаде марака за самозапошљавање, а онда дјелатност угаси преко ноћи. Или да као наши пољопривредници којима припадају на десетине милиона марака годишње из буџета Српске злоупотребљавају подстицаје, односно гризу руку која их храни.

Они који се нађу прозвани па кажу сами се ми хранимо, не храни нас Република, нек се само осврну на изјаве којима та бранша годинама затрпава овдашњу јавност. То је популација грађана која се нон-стоп жали и која никада није задовољна. Вјечито послују на ивици егзистенције, потапа их увоз, наруку им не иду временске прилике па све наде полажу у аграрни буџет који за ову годину износи рекордних 180 милиона КМ. А колико су нелојални показују подаци Инспектората РС чији су инспектори лани од 353 контроле коришћења подстицајних средстава утврдили неправилности у 66 случајева због чега је издато 57 прекршајних налога у укупној вриједности од 66.000 марака, те поврат подстицаја у износу од око 130.000 КМ.

Добијена средства пољопривредници код којих су утврђене неправилности нису трошили у складу са условима, новац су расипали ненамјенски, а било је и оних који су лажирали податке о произведеним количинама на основу чега су повукли новац из аграрног буџета.

Овакви примјери нађу се сваке године у инспекцијским извјештајима јер међу пољопривредницима пронађу и кукољ, односно дио њих склоних злоупотребама. Очекивати је да их ове године на површину исплива знатно више јер инспекција планира интензивније спроводити контроле. На терену ће предузимати све мјере са циљем спречавања злоупотреба како би они који поштено раде добили што снажнију подршку.

На основу горе наведених примјера, али и генерално резултата које остварује домаћа пољопривреда у односу на уложена средства стиче се утисак да је то рупа без дна. Производња хране у Српској све је тања, а издвајања за њу све већа.

Због тога би владајући пред себе требали ставити велики задатак, односно да се испита колики су резултати уложеног новца у аграр и да ли би успјех био већи по цјелокупно друштво ако би се тај новац усмјерио негдје друго. Храна нам је неопходна и без ње не можемо, али домаћи произвођачи морају бити свјесни да раде за себе и свој рачун, а не за народ и да нису социјална категорија у коју ће се новац упумпавати у недоглед.       

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана