Куда иде овај свијет?

Данијела Бајић
Куда иде овај свијет?

У мору нелогичности посебно се истиче она која за сваког иоле трезвеног представља потпуни нонсенс. Међутим, судећи по статистици у вези са потражњом за мобилним телефонима и трезвењаци су једни од конзумената. Само за првих шест мјесеци ове године цариници су сабрали да је народ у БиХ куповао телефоне и шаком и капом, а када се све стави на папир, испада да су на њих потрошили седам милиона марака више у односу на исти период прошле године.

Замислите само колика би то била гомила телефона кад бисмо их послагали на једно мјесто, право мало брдо модерне технике. И модерне пошасти, ако ћемо ствари посматрати из социолошке перспективе.

Изокренуте вриједности и свеопшта комерцијализација натјерале су друштво да се телефони индивидуализују, тако да их свака кућа има баш онолико колико чланова у њој живи. Не рачунајући, наравно, оне најмлађе, али се и тај тренд све више урушава.

Ако их питате, дјеца данас знају боље разликовати “ајфон 14” и “самсунг А55” него што би исто то урадила са дјелима Петра Кочића и Бранка Ћопића. А ако баш морају да их читају, ове књиге не изнајмљују у библиотеци него  их читају на телефону.

Дакле, човјек је добио свог новог најбољег пријатеља. Мази га и пази, а када је тужан, чак и прича с њим. Како се свијет, са комуниколошког аспекта, све више срозава у овом сегменту, удаљавајући нас суштински једне од других, различите девијације “Сирија” врло лако су могуће у не тако далекој будућности.

Серија “Црно огледало” све више губи префикс СФ-а, а заљубљивање Хоакина Финикса у интелигентни оперативни систем са женским гласом у филму “Она” доживјеће ускоро премијеру и на великом платну стварности.

Гдје су нестала она времена кад смо бројали минуте разговора путем јединог кућног телефона, страхујући да родитељи на мјесечном рачуну не схвате да се разговор преко жице ипак “мало одужио”?

Неповратно су изгубљена и сви ми се колективно сваког дана “апгрејдујемо” у неке нове реалности, битно другачије од оних претходних. Технологија толико брзо напредује да би, у случају да неко двије године престане да прати трендове, лако могао да испадне из свих токова.

Ако добро погледате родитеље са дјецом у градском превозу или у чекаоницама, видјећете тужну слику дјеце која се “смирују” тако што су им телефони у рукама. Све док се одгој дјеце не трансформише из фазе “роботизованог дјетињства” у фазу “вратите нам Бранка Коцкицу”, мобилни оператери и комплетна мобилна индустрија задовољно ће трљати руке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана