Куда иде овај свијет
Руско-украјински сукоб поприма све веће размјере и готово је у потпуности из јавне сфере истиснуо информације и приче о пандемији вируса корона са којом се свијет бори дуже од двије године, те бројне друге.
Очи готово цијеле планете посљедњих дана су окренуте, с разлогом, према Украјини и Русији, али и одлукама и потезима које повлаче велике свјетске и европске силе које су до грла уплетене у рат на истоку. И док државе које су окупљене око САД и ЕУ сваким даном уводе нове санкције Русије, међу којима је и протјеривање студената само јер су Руси, те забрана такмичења за руске спортисте. Неки су се досјетили чак да затраже “брисање” великана руске књижевности из образовних програма, а у цијелом том лудилу које је обузело свијет додатни простор за подизање политичке прашине, и то на штету свих становника БиХ, нашли су они који су добили њихово повјерење на изборима да воде ову земљу.
Политичка ситуација у БиХ одавно “кључа”. Мјесецима уназад води се “рат” ријечима јер стране немају исти поглед ни на прошлост, ни садашњост, а ни на будућност, што је очигледно.
БиХ свако мало неко враћа у најгори период њене скорије историје. У тешке и крваве деведесете године прошлог вијека које никада ниједан нормалан и умно бистар човјек никоме не би пожелио, а камоли их призивао.
Ратне ране у БиХ и даље су свјеже. Нису зарасле, а неке никада и неће моћи. Срби, Хрвати, Бошњаци, као три конститутивна народа, имају своје верзије приче о томе како је дошло до посљедњег рата и који је од три народа први све почео. Ко се од кога бранио, а ко је нападнут.
У том лавиринту политичких порука и ставова обичан народ живи онако како умије и како мора. И то на све три стране у БиХ. Муку муче да саставе крај једног и почетак другог мјесеца, али то, по свему судећи, многима који су захваљујући управо обичним људима, радницима, домаћинима и дошли до добро плаћених фотеља, ништа не значи. Јер су се многи, који мјесецима одбијају дијалог у БиХ, у потпуности предали тражењу рјешења за сукоб на истоку и стратегијама којих се нису сјетиле ни свјетске силе.
Умјесто да бошњачки, српски, хрватски те сви остали политичари који се у БиХ питају потегну питање стања у БиХ и дијалога који је пријеко потребан, себи су дозволили да им кључна тема у политици буду Русија и Украјина. И не само то, већ и да успут пронађу најбољи начин како да додатно подгрију тензије у БиХ и отворе врата за нове бескрајне свађе, тензије и хистерије, а на том путу погазе све оно за шта се, наводно, боре и залажу. Почевши од Устава па до свих правила на којима ова земља треба да функционише.
Свим домаћим политичарима би било боље да се окрену проблемима који у овој земљи муче обичан народ, да се моле да се сукоб не прошири, те да у спољној политици увијек имају у виду оно што је у интересу свих. Јер у овој земљи нема тог једног, ма колико се неки трудили, који може да одлучује у име свих осталих.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
