Кругови провокација
БиХ је земља која је далеко од многих добрих и потребних ствари и у којој дневна политика још игра главну улогу, због чега смо управо и запели ту гдје јесмо.
Многе ствари се, случајно и намјерно, још врте у крвавом кругу прошлости и не успијевају да пронађу спас и спокој. Доказа који говоре у прилог има на сваком кораку, а који говоре супротно тешко да се могу наћи и под лупом. Три народа и три истине. Рат је, нажалост, још ту. Само у другом облику. Без пушака, али са оштрим ријечима и потезима. Хтјели ми то признати или не, ствари из свакодневице то потврђују. Често у први план избије нечији хир или потпаљива изјава, потез или жеља која пољуља наду да ће сутра, за мјесец, годину бити боље и да ће на прво мјесто коначно испливати ствари које су важне за обичног човјека. То не значи да ратна стратишта и жртве треба да буду заборављени. Никако. То не значи да не треба и даље да тражимо правду за оне који нису имали ни срца ни милости у мучним данима с почетка деведесетих година прошлог вијека. То не значи да треба да буде прекинута борба за правду.
То је одавно требало да буде завршено. Сви предмети ратних злочина до сада је требало да буду закључени, одговорнима за које има прегршт доказа требало је да буду изречене казне за злодјела, а жртвама коначно подарен спокој. Али, то је још на дугом штапу и због тога највише и имамо ово што имамо, а то је веома мало. И поштовања и крхког суживота. Посљедњи примјер је иницијатива кантоналног одбора ХДЗ-а БиХ из Ливна, који се сјетио да, ето, овог љета обиљежи 24 године од “ослобађања Дрвара, Босанског Грахова и Гламоча у посљедњем рату”, а свима је јасно да би тим потезом славили окупацију и прогон Срба са вјековних огњишта. Та најава поново је узбуркала духове прошлости. С правом, а потпуно непотребно и узнемирила српске породице, које су се вратиле на вјековна огњишта. То је, нажалост, само један примјер како се веома брзо може пољуљати оно што се тешко и дуго гради.
Једно је обиљежавање страдања и чување сјећања на све страдале, а сасвим десето упорно провоцирање, које руши покушаје мира и суживота на овом бурном поднебљу. БиХ треба да направи велики заокрет, ако жели да изађе из блата у којем је годинама запела. Домаћи лидери треба да раде у корист свих, а не само себе и својих “невидљивих” ментора. Тежак је то посао, али за то су изабрани.
Најмилији се оплакују искрено и у тишини. Достојанствено, како заслужују. Нема подјеле међу жртвама. Не смије је бити, баш као што не смије бити ни селективне правде у погледу народа. Прошлост је тешко бреме, али садашњост не мора бити. Дијалог је кључ за све, а не отровне стрелице које се и данас често испаљују.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
