Кршеви на друмовима

Међу рекордерима који крстаре нашим друмовима и који се још отимају зубу времена, нашло се неколико аутобуса произведених давне 1976. године, који су одавно зрели за отпад.

С обзиром на то да Законом о основама безбједности саобраћаја на путевима у БиХ нису прописана ограничења о питању старости аутобуса, све док успјешно пролазе технички преглед, могуће их је регистровати. Због овог пропуста у закону путници који су принуђени свакодневно возити се градским, па и међуградским превозом, највише испаштају.

И док превозници пуне своје касе поправљајући старе аутобусе уз минимална улагања, само да би прошли технички преглед, путници се кувају у кршевима без клима-уређаја и са дотрајалим сједиштима.

Стога и не чуде свакодневне жалбе путника који за уредно плаћену аутобуску карту и станичну услугу желе удобност, а не квар на аутобусу на пола пута од локације на коју путују, вожњу у зимским условима без гријања или на плус 40 степени.

Ко се бар једном возио неким од аутобуса старије производње није могао да не помисли на филм "Ко то тамо пева", јер ови што возе нашим путевима по свему личе на онај у власништву предузећа "Крстић и син". Само још да "возач Мишко" стави повез преко очију па да путовање заврши и прије него што је почело.

И док Европска унија планира од идуће године да уведе модерне аутобусе, са електронским ограничењем брзине, обавезно везање појаса и мотором стандарда еуро шест, ми и даље поправљамо ове што су из фабрике изашли седамдесетих и осамдесетих година прошлог вијека. Они новијег датума производње права су ријеткост на путевима у Српској и БиХ.

Све наведено само још једном потврђује оно што сви добро знамо, а то је да нам је Европа још предалеко и да крпећи оронуле кршеве никад нећемо стићи у Европску унију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.