Крпљење рупа
Поремећаји на свјетском тржишту и сукоб у Украјини изазвали су лавину проблема на свјетском, али и на нашем тржишту. По систему спојених посуда, раст цијена и несташица поједине робе прелијевају се и на домаће тржиште, које је зависно од увоза.
Ударце кризе на својој кожи најјаче осјете грађани који једва састављају крај с крајем јер цијене основних животних намирница расту из дана у дан. На појединим бензинским пумпама и јуче су освануле нове, више цијене горива. Нафташе у стопу прате и пекари па су и они подигли цијене својих производа, а о цијенама сунцокретовог уља сувишно је и говорити јер литар је већ достигао шест марака. И тако у недоглед. Поскупљењима се крај не назире. Сваким одласком у маркет грађани се увјере да је новац изгубио вриједност и да је инфлација појела све и марку.
Нажалост, ова ситуација није ништа ново за грађане у БиХ. Није први пут да су у кризи јер ријетке су године на овом простору када се живјело у благостању. На несташицу и поскупљење сви су већ навикли, само да је мир и да је здравља, остало ће већ некако прегурати.
Одувијек су се проблеми ломили преко леђа грађана који својим платама и пензијама не могу да обезбиједе ни оно основно. Тако је и данас.
Да није помоћи од чланова породице из иностранства и рођака многи не би могли да преживе од првог до првог.
Имајући у виду чињеницу да дознаке из иностранства константно расту, очигледно је да многи тим новцем крпе рупе у кућном буџету, који је попут швајцарског сира.
У прошлој години по том основу оборен је дугогодишњи рекорд, јер су рођаци у земљу послали три милијарде марака што је за око пола милијарде више у односу на годину раније.
Међутим, то није нешто чиме би требало да се хвалимо. Жалосно је што ни породице са двије плате у овој земљи не могу да саставе крај с крајем, а камоли они са најнижим пензијама и минималцем.
Раст цијена треба под хитно обуздати јер нема тог повећања плата и пензија које може да испрати свакодневно дивљање цијена.
Оваква ситуација обојена проблемима и неизвјесношћу сигурно је најбољи тренутак да се више окренемо домаћој производњи, јер ко год има неко парче земље сигурно да неће бити гладан, моћи ће да прехрани породицу и колико-толико ублажи ударце кризе која сваким даном све више узима маха. Они који имају парче земље да на њему произведу кромпир, паприку или неко друго поврће сигурно ће се мање “консултовали” са новчаником прије одласка у куповину.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
