Криза у Македонији

Здравко Беговић

Криза у Македонији траје релативно дуго и ријеч је о једном процесу који је кулминирао физичким насиљем и то упадом у парламент као мјесто највишег организационог облика парламентаризма у Македонији.

Моја је процјена да тај процес неће тако лако завршити. Напротив, ово не само да није крај него није ни почетак краја. Рекао би да је можда крај почетка.

Поставља се реално питање - шта је рјешење?

Једино рјешење је то да сви учесници, са своје стране, уложе напор да се ситуација умири. С обзиром на то да је међународна заједница дубоко инволвирана у кризу у Македонији, мислим да би требала учинити додатни напор да се коначно формира власт и да се пређе тај један "Рубикон" јер безвлашће траје релативно дуго и генерисаће овакве и сличне процесе док се не формирају органи власти у пуном капацитету. У том правцу се, колико могу да видим и иде јер ће један од помоћника државног секретара САД већ у понедјељак бити у Македонији.

Посљедице овога ће, нажалост, бити значајне. Све у свему, чека нас, када је ријеч о Македонији, дуготрајан процес. Нису имплементиране све одредбе оквирног мировног споразума из Охрида. Албанци неће одустати од захтјева и вршиће све већи и већи притисак. Плашим се и да ово није само македонско питање већ и да у одређеној мјери постаје и балканско.

Албанци су прилично стрпљива, послушна и компактна етничка група која је везана са сународницима и у Албанији, и на Косову и у Прешевској долини и то треба узети у обзир приликом давања процјене стања у Македонији.

Треба имати у виду и то да Албанци то што раде никако не би могли без подршке западних сила. Познато је да САД лобирају за њих и да су захваљујући једном таквом односу практично и добили Косово јер су били кооперативни.

Све ово може имати одређене пројекције на политичке, економске, привредне и друге односе са земљама у региону, посебно гдје су Албанци у нешто већем броју у структури становништва.

У овом тренутку, када је већ дошло до овога, морао би се примијенити Охридски споразум и Албанцима дати и гарантовати та дата права са једне стране. Са друге стране, они морају, по добијању тих права, у пуном капацитету да признају институције државе Македоније.

Здравко Беговић, бивши амбасадор БиХ у Македонији

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана