Криза на локалу
Смисао постојања скупштина општина су рад, помоћ и развој локалне заједнице. Да би ти и други циљеви завршили срећно, потребно је да надлежни редовно заказују и одржавају сједнице, а одборници редовно долазе на скупштинска засједања како би оправдали повјерење суграђана, али и припадајуће накнаде.
Да ствари, ипак, могу да крену у супротном правцу, показали су многи локални парламенти у протеклом периоду.
Једна већина, па дође друга, па опет ствари не функционишу. Договора ни на видику, проблема све више, сједница скупштине ни у причи, а они који су добили повјерење народа да у власти заступају њихове интересе леже у кућама или се баве властитим бизнисима.
Такве слике виђене су доста пута у посљедњих неколико мјесеци на подручју Републике Српске - од Кнежева, Градишке, Котор Вароша до Прњавора и других локалних заједница. И док су се одборници, као представници народа, свађали пред тим истим народом и водили општине ка понору, народ је чекао епилог.
У реду чекања, између осталих, били су и многобројни пројекти који нису могли да буду спроведени у дјело јер нису имали од кога да добију то потребно зелено свјетло.
Политичка превирања су нанијела велику штету општинама. То се видјело и види се из дана у дан. Кнежево се са кризом бори више од двије године, нико нема право, а сви га имају. Буџет им је често страни појам, а тај дио градива посљедњих мјесеци и у Котор Варошу покушавају да савладају.
У тој општини од самог почетка ове године "преживљавају" на одлукама о привременом финансирању јер скупштинска већина није усвојила приједлог буџета који им је стигао од начелника јер није у истој политичкој опцији. Од Нове године сваки мјесец продужују те финансијске одлуке и, практично, "дишу на шкрге" да би могли само да измирују плате и социјалне накнаде, док су капитална улагања на чекању до даљег.
Политичка криза одавно се уселила и у просторије Скупштине општине у Градишци. Посљедња редовна сједница одржана је у децембру прошле године од када је у том локалном парламенту виђено свашта, а ништа добро за народ који је и изгласао исти тај скупштински сазив. Сазив чијим члановима на рачун сваки мјесец лијеже по 530 марака одборничке накнаде били код куће, шетали или, којим случајем, навратили у сједиште Скупштине.
Све у свему, потребно је мијењати или закон или људе. Која год опција да буде изабрана, биће тешко, али овакве блокаде морају да буду послате у историју.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
