Криминал

Тек када се деси неко кривично дјело или када свјетске безбједносне службе објелодане податке о криминалну који је тијесно повезан са БиХ, прокоментаришу о томе понешто и домаће институције.

Тако се десило и у “случају Кељменди”, чије име посљедњих дана одзвања на свим меридијанима. Он је од стране америчког предсједника Барака Обаме означен као један од најорганизованијих криминалаца - балкански нарко-бос, а о којем се у БиХ прича као о имагинарном лику за кога су сви чули, али га нису видјели.

A видјели су га, гарант, многи, односно сви који су икада прошли поред његовог “Каза Гранде” у Илиџи.

Колико је правосуђе у БиХ јако против “виших” интереса сувишно је и говорити, а колико је криминал на листи приоритета за безбједносне структуре у БиХ показује и то што је о њему одлазећи министар безбједности Садик Aхметовић проговорио тек након што је избачен са функције.

Невјешто је покушао да са себе скине љагу и срамоту, да је Барак Обама нашао да упозорава на Кељмендија, који Aхметовићу сједи под носом.

Како уопште ради Тужилаштво БиХ, за које ресорни министар тврди да води истрагу против Кељмендија, довољно је погледати само рад једног, од три, његова одјељења.

Гледајући само на оне случајеве гдје су починиоци кривичних дјела познати, видљиви су катастрофални подаци, од 1.130 криминалаца прошле године их је само 16 завршило иза решетака. Трагикомично је да ниједан од ових 16 криминалаца није добио затворску казну дужу од једне године.

Није потребно ни поставити питање шта је са оним кривичним дјелима гдје се нису знали починиоци.

Колико је криминал пустио коријење у БиХ, не занима Тужилаштво које изгледа води бригу само о томе како да потроши више од осам милиона марака, колико у просјеку има сваке године на располагању.

Са досијеом Кељменди или без њега, кристално је јасно да су они који нас штите од криминала главе позабијали у пијесак, док поред њих вршљају босови разних калибара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.