Кредибилитет с нулом
Бивши високи функционери СДА Мирсад Ћеман и Сеада Палаврић ревносно проводе политику која им је омогућила да засједну у фотеље судија у јединој Дејтонским мировним споразумом прописаној правосудној институцији на нивоу БиХ - Уставном суду БиХ.
Патолошко неприхватање реалности и немирење са постојањем Републике Српске није се ни могло изродити ни у шта друго осим у политику сталног закидања Републике Српске за њене надлежности. А та политика је угаони камен и звијезда водиља СДА чији функционери не бирају ни средства ни начин за њено спровођење. Некада се то покушава урадити кроз Парламент БиХ и уз подршку појединих посланика из Републике Српске, некада додворавањем међународним званичницима са акцентом на шефове ОХР-а, некада на неки трећи мање или више ефикасан начин, а у посљедње вријеме углавном преко Уставног суда БиХ.
Једна од посљедњих одлука те правосудне институције која је одавно изашла из оквира својих надлежности била је одлука којом су шуме и шумско земљиште у власништву Републике Српске проглашени “државном имовином”. Од доношења те одлуке протекло је неколико мјесеци и није новост да је та одлука спорна, али тек прије неколико дана професор бањалучког Правног факултета Дарко Радић открио је за наш лист један нови, али јако значајан моменат који баца додатну мрљу на поступање и одлука Уставног суда БиХ.
О чему се ради?! Ради се о томе, открио је професор Радић, да је Венецијанска комисија, а за њом и Правни одјел ОХР-а установили и оцијенили да Споразум о сукцесији на који се позвао Уставни суд БиХ приликом доношења спорне одлуке не може да представља темељ за доношење одлуке и извођење закључка какав је изнио суд у којем са судијским тогама сједе бивши посланици и функционери СДА Мирсад Ћеман и Сеада Палаврић.
Наиме, правни одјел ОХР-а је у писаном мишљењу на захтјев за оцјену уставности појединих аката који је поднио први предсједник СДА Алија Изетбеговић, међу којима је и питање власништва над шумама и шумским земљиштем, навео да “Споразум о сукцесији дјелује искључиво ради успостављања нормативних права држава насљедница у погледу њиховог узајамног односа”. Поједностављено, правни одјел ОХР-а позвао се на мишљење Венецијанске комисије која је прецизно рекла да “Споразум о сукцесији говори шта припада БиХ у односу на друге бивше југословенске републике, али не каже коме у БиХ ће припасти”.
И послије свега тога нашао се Уставни суд БиХ који је много прије одлуке о шумама свој кредибилитет помножио с нулом, да одређује коме ће шта припасти у БиХ. “Гдје престаје логика...” лијепо је рекао велики Иво Андрић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
