Краве и ратови
Лицемјерје и неправда постали су основне вриједности међународне политике, али и нови образац понашања, што нас је глобално гледано довело у стање општег хаоса из којег ћемо се тешко, ментално и физички, извући. Завладало је опште безумље, јер како другачије објаснити да се једни “радују” убиствима Израелаца, а други Палестинаца.
Људи, цивили, обични људи гину. И то је једино битно. Али заслијепљени својим улогама које играју, бездушних и бескрупулозних инквизитора, они гурају свијет ка провалији, како у безбједносном, тако и егзистенцијалном смислу. Ово је само један од чинова у једној суровој и глобалној позоришној представи, која је кренула јавно да се приказује још од изласка Велике Британије из ЕУ.
Већ тада се могло наслутити да се у свијету нешто спрема. Уосталом, све је већ снимљено у неком од холивудских филмова. Прво је дошла пандемија. Онда и рат у Украјини, након којег је све стављено на сто, све што је некада планирано да се уради, а до тада није било прилике, бар не “јавно”. Букнуло је и у Африци, а питање је времена када ће и у региону Индо-Пацифика.
Демократија је у овој игри “монопола” замијењена тоталитаризмом, а људска права сведена на она из средњег вијека. Уведене су чак и “комисије” које одлучују шта је истина, а шта не, а друштвене мреже постале су огледало данашњег суровог свијета. Људи су постали опчињени упијаћи садржаје. Почели су се понашати као зомбији, не испуштајући телефоне из руку, док им хардвери у мозгу сваким даном постају све прегријанији. И убијање је постало легитимно, ако оправдава циљ, па и етничко чишћење, над којим свијет данас жмури. Што рече својевремено један од лидера НАТО-а, ради се о прихватљивом колатералу. Да ли се још ико сјећа Нагорно-Карабаха и на стотине хиљада протјераних јерменских цивила? Или убијених Курда?
Да ли ико говори о климатским промјенама, због свих ратова који се тренутно воде. Умјесто тога, разне Урсуле и Борели говоре како су за све криве краве, које испуштају гасове, а нико не спомиње на тоне спрженог керозина и барута. Да ли ико говори о гладнима, док се испаљује на десетине хиљада ракета, а трговина оружјем је најуноснији бизнис.
Свијет полако клизи ка ономе што је најбоље и најсликовитије у једној од својој књига описао Орвел - “Животињска фарма”. Породичне вриједности су деградиране, а емпатија је постала готово непозната ријеч. Умјесто тога постали смо навијачи. Као да сједимо у једној од римских арена у којој се боре два гладијатора. На крају борбе окупљене масе дижу или спуштају прст. Они који ово не виде, у великом су проблему, јер то значи да су постали дио једне масе којом се управља. Види се то и код нас. Зар је нормално не говорити с комшијама и умјесто тога очекивати “интервенцију” са стране? Све некако подсјећа на период пред почетак Првог свјетског рата, далеко било.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
