Кратка памет

Вјероватно би се десило исто и када бисмо неиспуњена обећања сузили на много краћи период, рецимо на годину дана, јер би политичке лаже и паралаже и тада стизале једна другу, али тај период може да послужи као добра илустрација да се прикаже како је и народ кратке памети када су у питању “крупне” политичке теме.

А једна од њих је такозвана блајбуршка миса, која је прије тачно годину дана одржана у катедрали Срца Исусовог у Сарајеву. Тај, без икакве сумње, срамни догађај изазвао је огромну пажњу јавности и озбиљно негодовање антифашиста у Сарајеву, али и политичку реакцију бошњачких званичника. Са видном нелагодом због одржавања мисе задушнице у “њиховом антифашистичком” Сарајеву посвећене усташким злочинцима страдалим у Блајбургу, група бошњачких посланика у Парламенту БиХ у парламентарну процедуру је упутила Резолуцију о поштовању жртава усташког режима. Резолуција је на крају добила потребну подршку у Представничком дому, иако за њу није гласала већина српских и хрватских посланика, али судбина резолуције и то да ли је усвојена или није у суштини је у сасвим другом плану. Много важнији је мотив због којег су је бошњачки посланици упутили у парламентарну процедуру, а мотив је управо срамота и љага на образу “антифашистичког” Сарајева због одржавања мисе за усташке злочинце, односно покушај да се са те срамоте скрене пажња и спере та љага. Тај покушај је краткорочно можда и успио, али варају се ако мисле да ће остати записано само то да је усвојена резолуција, а не и то да је одржана миса.

Да не будемо злобни, наравно да остаје и чињеница да је неколико хиљада грађана града на Миљацки протестовало због одржавања мисе, као и да само одржавање мисе не потире антифашистички карактер Сарајева, али свакако да доводи у питање својеврстан ексклузивитет на антифашизам који Сарајево гаји и на којем инсистира.

А на тај ексклузивитет немају право из два веома једноставна разлога и двије непобитне чињенице које треба понављати стално и на сваком кораку. Прва је да је сарајевска улица српског љекара и предсједавајућег ЗАВНОБиХ-а Војислава Ђеде Кецмановића преименована у улицу шехида из протеклог рата Нусрета Шишића Деде. А друга је да је Дан побједе над фашизмом, 9. мај, нерадни дан у Бањалуци, али не и у Сарајеву. И зато би било добро да српски политичари са дугим језиком нису кратке памети и да повремено подсјете на овакве ствари.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.