Крај за олдтајмере на њивама
Није то случај само са путничким возилима. Баш као што се и дан-данас, ту и тамо на овим просторима, могу пронаћи “Заставина” “пеглица” и неуништиви “голф двојка”, тако су и на селима све донедавно мукотрпан посао у атарима одрађивали тракторски олдтајмери.
Тако би се пољопривредна удружења, да су се којим случајем досјетила да уз “Дане поља и стрних жита” организују и “Дане старих трактора”, имала похвалити бројним примјерцима купљеним још у старој држави. Донедавни мото наших фармера био је условљен немањем пара, а понајвише због небриге државе.
Он због тога лаицима може да зазвучи тврдоглаво, чак и безобразно, а да их питају, поновили би сви отприлике исту реченицу: “Иако су стари неколико деценија и прешли по неколико десетина хиљада километара брнања, орања и тањирања, трактори су нам још у функцији и зато нема мијењања”.
Међутим, баш као и остали сегменти пољопривредене производње, и онај који се тиче механизације је добро поодмакао у развијеним земљама, бар кад су у питању напредак и модернизација.
Зато су и анализе властодржаца показале да је обнова пољопривредних машина једно од кључних питања аграра. Само такав угао схватања промијенио је и филозофију сељака који сада другачије гледа у будућност. Уз подстицаје и помоћ државе за обнову “возног парка” схватио је да ће му и приноси бити бољи, а самим тим и кућни буџет којим може да врати евентуални дуг банкама, али и да прехрани породицу.
У новонасталој ситуацији пољопривредницима су капитална улагања главна тема када се, послије напорног дана проведеног на имању, састану у кафани да прозборе коју.
Прегледају се каталози, упоређују цијене, прерачунава се шта је примамљивије: Бјелорусија или Мађарска. Ако реално посматрамо ствари, наравно да је исплативо то да ти Република поклони 60 одсто од укупне цијене, док за гланц нов трактор са прикључцима, тек изашао из фабрике, ти сам искешираш минимални остатак.
Због свега овога ријетки су они који су у пољопривредном сектору вјерни традицији. Све их је више који се не либе технологија, улагања у фарму и проширивање производње.
А кад је модернизација у питању, само небо је граница - од коришћења друштвених мрежа за продају сира и магарећег млијека до уграђивања робота за мужу крава.
Зависи само колико си спреман да уложиш, новца и инспирације. Једно и друго су комбинација за успјех и то ћете чути на сваком семинару који је посвећен аграрним реформама и будућем развоју овог сектора.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
