Крађе оружја
Иако ситуација у каквој живимо у БиХ јасно показује да вишегодишње нерасвијетљене крађе наоружања из складишта Оружаних снага могу да имају несагледиве посљедице, тај проблем сигурно неће бити ријешен, а нестанци оружја биће настављени.
О томе свједочи и посљедња крађа пиштоља из једног од складишта билећке касарне, а унапријед можемо са сигурношћу рећи да истрага о томе неће дати никакве резултате.
Јер да је Тужилаштво БиХ радило како треба, данас не бисмо били у ситуацији да не знамо гдје је 5.000 граната несталих у Добоју, да не знамо шта је са 11,5 тона експлозива несталих из "Претиса" у Вогошћи, гдје су ракете, мине, пиштољи, бомбе, експлозивна средства, иницијалне каписле, упаљачи који су нестали из касарни у Високом, Бусовачи, Мркоњић Граду, Крчмарицама код Бањалуке…
И шта рећи након што ни извјештај парламентарне Истражне комисије који је прослијеђен Тужилаштву БиХ није дао никакве резултате, иако у њему стоји да од 2006. до 2010. године није било никаквог надзора над процесом уништавања вишкова наоружања.
Истрага јесте покренута, али баш нико није одговарао, мада у извјештају пише да менаџмент Министарства одбране и одговорна лица у Заједничком штабу Оружаних снага нису пратили реализацију уништавања наоружања, као ни даље поступање са делаборисаним елементима.
Зато се више нико тиме ни не бави, а камоли да на томе инсистира, па су крађе, ето, постале нешто потпуно уобичајено.
А кад је ријеч о Министарству одбране, број и величина проблема с којима не успијевају да се изборе у тој институцији су толики да су тамо некакве крађе наоружања постале изгледа само један од многих, и то оних мањих и споредних.
Несхватљиво је и апсурдно да Министарство, које поред министра има и два замјеника, те регулисан командни ланац и субординацију у Оружаним снагама, годинама не може да заустави крађе наоружања.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
