Косовски избори
Кад будете ово читали, знаћете како су локални избори на Косову прошли; ја ово пишем у недељу поподне, све слушајући вести и ТВ емисије које се тиме баве. Кад се цела та прича дестилише како треба, шта остаје као закључак? Привидни парадокс: српски националисти са екстремне деснице, ДСС и којекакви обрадовићи, дакле "бојкоташка" екипа, нашли су заједнички интерес са приштинским властима, а на штету Срба на Косову.
Наравно да Приштини одговара да што мање Срба изађе на косовске локалне изборе, јер ће их тако мање бити у органима локалне самоуправе. Управо то овога тренутка, док ове редове пишем, објашњава Мики Михајловић код Драгана Бујошевића, у емисији "Став Србије", али то Ђока Вукадиновић одбија да разуме. Сва је прилика да се ДСС и остали "бојкоташи" држе политике "што горе - то боље" на Косову. Њима сасвим лепо одговара да будући градоначелник Косовске Митровице буде Албанац, јер су Срби бојкотовали локалне изборе. Питање је само шта они очекују: анексију Северног Косова Србији? Нови победоносни рат? Нову 1912? Или наставак садашње ровите ситуације у којој локални уметници без икакве контроле троше и делимично замрачују милион евра дневно (то каже Марко Ђурић, саветник председника Србије)?
Не допустити да се узмућене воде слегну и разбистре, то се јавља као банално и - као и увек у таквим случајевима - разумно објашњење. Молим: пре неки дан се Момир Стојановић, председник Анкетног одбора Народне скупштине за трошење наших пара на Косову, знојио и пренемагао у "Кажипрсту", све одбијајући да пре ових избора открије шта је тај одбор пронашао. Ако Бог и ППВ (први потпредседник Вучић) дају, чућемо и тај несретни Анкетни одбор, али - тек касније. Данас, међутим, "бојкоташи" отворено прете људима који би да гласају у Косовској Митровици: праве кордоне пред гласачким местима, људе називају "издајницима" и прете - на радост Приштине, додуше самозатајну и дискретну, али зашто не кад то Приштини одговара? Па зар није чудно то да је лакше Слободану Самарџићу доћи на Косово него Александру Вулину? Па човек је тамо добродошао, јер тражи бојкот избора; Приштина то не сме да тражи, мада воли, али има ко ће. То што су се интереси Приштине и ДСС-а подударили, казаће неко, није тако једноставно: разликују се мотиви, казаће људи. ДСС и остали националисти, "парапатриоти" (Марко Ђурић) да се руководе "избором царства небеског", за разлику од Срба са југа, који су "изабрали царство земаљско".
Може Ђока Вукадиновић да изводи бесне глисте по ТВ емисијама до миле воље, али Срби на Косову мисле да живе у царству земаљском, где треба радити, јести, живети у каквој-таквој сигурности и благостању, дизати децу; живети - укратко. За живот, очигледно, разумевања нема код Ђоке и остатка ДСС-а и екстремне "небеске" деснице. Наравно да нема: они лепо живе од продаје "небеске" магле наивчинама и препродаје те исте магле по професионалним "патриотима" из дебелих џипова. Живот се очигледно лоше котира међу таквима. (Данас.рс)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
