Корона поново букти
Корона се поново разбуктава у Републици Српској, што потврђују посљедњи бројеви из Института за јавно здравство РС. Зараза је потврђена код још 471 особе, а битку с опаким вирусом изгубило је 15 становника Српске. Чини се да овом лудилу краја нема.
Поражавајућа је чињеница да након годину и по дана борбе и муке на свим фронтовима поново имамо троцифрене бројеве.
Поражавајућа је чињеница да, иако имамо доступне различите врсте вакцина против вируса корона, нема довољно вакцинисаних, а људи умиру од компликација које изазива овај вирус.
Па, докле више?! Докле ћемо радити сами против себе, понашати се као да нас је баш брига шта ће бити сутра, као да је вирус тамо негдје далеко и да ми не можемо постати дио корона статистике?
А и те како можемо. Довољан је само један погрешан корак, само тренутак непажње и да покупимо вирус, да он направи хаос у нашем организму и да се нађемо на корак од респиратора. Нажалост, подаци говоре да се болнице поново пуне, да уз помоћ маски, респиратора и вјештачких плућа дишу многи, махом они у најбољим годинама, радно способни.
Сулудо је након годину и по борбе понављати да је потребно поштовати мјере зарад свог и здравља најмилијих. Није маска од олова па да је толико тешко ставити је приликом уласка у маркете, апотеке или угоститељске објекте. Љето нас је измамило напоље, заборавили смо на вирус и очигледно мислили да је прошло.
Таман када су се сви опустили, неки мало и превише, корона је ударила репом. Вратила се, чини се, бржа и агресивнија у облику делта соја. На удару су углавном невакцинисани, који предњаче и међу пацијентима хоспитализованим на “ковид” одјељењима који се буквално боре за живот.
Многи су се оглушили о мјере које је донио Институт и очигледно су троцифрени корона бројеви епилог свега тога.
Нека се запитају сви они који нису марили за корону и мјере шта ћемо и како ћемо када у болницама више не буде мјеста.
Живот није и не треба да стане, али опрезни морамо бити и даље јер вирус није нестао. Ако не мислимо о себи, треба да помислимо бар на школарце који у клупама сједе с маскама на лицу, на касирке које цијелу смјену већ годину и по дишу под маскама, на све оне баке и дједове који поштују све мјере и стрпљиво чекају у редовима испред банке. Ми смо ти који држимо конце у својим рукама. Не смијемо попустити ако желимо да из ове утакмице изађемо као побједници.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
