Корјените промјене

Послодавци из Хрватске и Црне Горе већ су почели да "вребају" кадрове по БиХ што потврђују бројни огласи на домаћим сајтовима за запошљавање који су претрпани радним понудама за Јадранско приморје. Такође, немали број власника ресторана, кафића и хотела из Хрватске свакодневно долази у Српску не би ли нашли одговарајућу радну снагу. Доброг угоститељског радника, кажу, спремни су платити и до 2.000 евра мјесечно, што је у односу на плате овдашњих конобара, бармена, собарица и кувара баснословна сума. Нуде и додатне бенефите попут смјештаја и хране, што је гаранција онима који током љетне сезоне оду на приморје и засучу рукаве, да ће се кући вратити пуних џепова и новчаника. Ако се узме у обзир да плата конобара у Српској у ријетко којем угоститељском објекту премашује 1.000 марака, дупло мање у односу на цифре које се нуде у сусједној Хрватској и то за исту количину посла и радних сати, јасно је да је нови одлив, нажалост, неминован.

Овакве пословне понуде које свакодневно стижу из Хрватске требало би забринути домаће послодавце, који и сами већ дуже вријеме кубуре са недостатком радне снаге. Претходних година поједини локали у највећем граду Српске били су приморани да током љетних мјесеци ставе катанац на врата баш због мањка радника, а таква судбина по свему судећи ове године чека много више њих.

Када се томе дода незаустављив одлив радника свих профила у земље западне Европе, јасно је да се домаћој привреди не пише добро. Уколико послодавци у РС и БиХ ускоро не постану свјесни да је ово вријеме у којем се ломе копља криза ће се додатно продубити. Или ће научити да поштују и плате радника онолико колико ради или ће бити приморани да ставе катанац на фирме. Чувена реченица овдашњих послодаваца "ако нећеш радити под мојим условима, слободно иди, на стотине других чека твоје мјесто" полако, али сигурно одлази у прошлост. У многим домаћим колективима ситуација је већ сада таква да ни раст плата не зауставља људе а томе је и те како допринијело и вишегодишње бахаћење послодаваца који су се према својим радницима, неријетко понашали по принципима робовласничког друштва.

И они који су схватили да је пет до 12 и који су повећали плате урадили су то на рачун Републике и олакшица које је донијела Влада. Нажалост и даље је врло мало послодаваца спремно да се одрекне дијела своје зараде у корист радника. Уосталом да су научили да дијеле не би куповали и возали  аутомобиле од по неколико стотина хиљада КМ, станове по европским метрополама и апартмане на планинама и морима. Битку са иностраним послодавцима су изгубили. Ако хоће да добију рат мораће прионути корјенитим промјенама или угасити свјетло.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.