Корисни идиоти
Политичка криза коју је својом неправном и неправедном одлуком којом се забрањује и кажњава негирање геноцида произвео донедавни високи представник у БиХ Валентин Инцко према заузетим ставовима у овом тренутку заиста изгледа као изузетно озбиљна криза.
Послије више од 15 година поново видимо јединствен наступ свих релевантних српских политичких фактора. Посљедњи пут је то виђено крајем 2005. и почетком 2006. године за вријеме чувеног процеса реформе полиције, који је захваљујући том јединству и, што су многи заборавили, чврстом ставу тадашњег премијера Српске Пере Букејловића и његовог насљедника Милорада Додика, умјесто свођења МУП-а РС на ниво ватрогасног савеза, као резултат изњедрио Министарство безбједности и фамозну Дирекцију за координацију полицијских тијела као двије нове институције на нивоу БиХ, али са прилично уским овлашћењима.
У периоду између тадашњег и овог данашњег јединства нагледали смо се и наслушали разних крупних политичких тема које сада не дјелују ни као крупне, ни као политичке, ни као теме уопште. Потрајало би њихово набрајање, али оно што је у овом тренутку много важније, јесте да се то не понови и да политичко јединство, које је манифестовано на заједничком састанку код предсједника Народне скупштине Републике Српске Недељка Чубриловића, а потом и једногласно усвојеним закључцима на затвореној сједници републичког парламента, не дође у питање.
Нажалост, на политичкој сцени постоје појединци који из дана у дан показују да су недорасли прво функцији, а потом и политичком тренутку у којем се налазе. Напросто није јасно како неко ко је лидер политичке партије или посланик може да буде толико политички кратковид и заслијепљен мржњом према свом политичком противнику. Та кратковидост и мржња иду до те мјере далеко да ти “политичари” (наводници у овом случају служе као знакови омаловажавања) нису свјесни да имају улогу корисних идиота. Појашњења ради, корисни идиот је погрдни израз у политичком жаргону за личност која пропагира ставове или интересе групе или идеологије коју не схвата.
У овом случају, они који у својој кратковидости и мржњи настоје да релативизују одговорност бившег високог представника Валентина Инцка за новонасталу политичку кризу и који узроке и поводе за његову срамну одлуку покушавају да фактуришу Милораду Додику заслужују тај погрдни епитет. Проблем је што они стварно тога нису свјесни и што сматрају да заиста раде нешто корисно.
Биће им касно кад схвате да нису корисни, већ само оно друго.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
