Коридором живота

Ведрана Кулага Симић

Иако је тачка на посљедњи рат стављена прије готово четврт вијека, још су неке ране свјеже и тешко да ће икада, у потпуности, моћи зацијелити.

Дио кривице за то лежи на адресама појединих политичара и правосуђа, а дио је једноставно оно нешто што ће заувијек пећи очи, душу и срца оних који су тих деведесетих година остали без својих најмилијих.

Тај бол вријеме не брише, као ни херојске подвиге оних који су, када је било најтеже, дали највише. Када су, између осталог, нечијом сулудом вољом чак и тек рођене бебе остављене без кисеоника јер се, ето, тако некоме хтјело. То је био један од окидача за пробијање коридора кроз посавски појас, који је касније с правом назван коридор живота.

"Хоћу коридор до Видовдана, макар био козја стаза", том, сада већ славном реченицом, почела је борба за слободу и живот и оних који су тек рођени, те оних који су се нашли у обручу непријатеља који је газио све пред собом, а којег су херојство, морал и прејаки разлози, на крају, зауставили.

Била је то битка за коридор. Била је то битка у којој су ослобођени Дервента, Брод, Оџак, Модрича... Била је то битка која је ушла у легенду и која не смије пасти у заборав.

Вријеме, у овом случају, мора бити побијеђено у миру јер ће, у супротном, све херојско пасти у воду. Као да га никада није ни било. Многи кључни људи, који су водили операцију "Коридор 92", више нису међу нема, али помињу се готово сваке године када се на Дугој њиви код Модриче окупе они који чувају сјећање на херојство.

То је само један од начина да се сачува успомена на ту битку, која се редовно назива најбриљантнијом у протеклом рату. Без обзира на то колико година још прошло, у свакој од њих мора бити мјеста за помен страдалима који су тада ставили све на коцку и побиједили на крају.

Коридор живота, колико год то можда био клише, не смије пасти у заборав јер је та битка, опет колико год се чуло до сада милион пута, у неку руку и сачувала Републику Српску.

Многи се нису вратили коридором слободе. Многи су остали на ратиштима, а многи погубљени у родним градовима. У објектима у које су, некада радо гледали, дивили им се, из ко зна којих разлога.

Све то, и доста више од тога, надамо се, сви ће имати прилику да виде када свјетлост дана угледа документарно-играни филм о пробоју коридора. Дио филмске екипе су и они који су имали срећу па преживјели у бици за живот и који су спремни да поново "преживе" те дане да би новим генерацијама из прве руке пренијели шта је коридор живота био тада, а шта је сада.

Република Српска дугује много онима којима су извојевали важну и чисту побједу. Може и мора им се одужити сјећањем, а не би било лоше, као што имамо аутопут "9. јануар", да и неки будући пут који иде стазама коридора управо понесе тај назив.

 


 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана