Коридор и кисеоник
“Коридор је пробијен на Видовдан, 28. јуна 1992. године, а конвој од 12 камиона натоварених боцама с кисеоником према Бањалуци се упутио 29. јуна, негдје око четири сата ујутро. У Бањалуку смо стигли сутрадан око три сата ујутро и пошто је на снази био полицијски сат, уз пратњу полиције смо увезли камионе у двориште старе хирургије у центру града. Никад нећу заборавити слику кад су из болнице истрчали доктори тражећи и истоварајући боце са кисеоником.”
Овим ријечима новинар Бране Божић свједочио је о драматичним догађајима из првих дана након пробоја коридора живота. Војска Републике Српске кренула је у ту најхуманију и најславнију акцију Одбрамбено-отаџбинског рата због недостатка кисеоника у тадашњем Клиничком центру Бањалука, усљед чега је од 22. маја до 19. јуна умрло 12 пријевремено рођених беба, након чега је генерал Момир Талић издао наредбу за пробој коридора према Србији. “Нећу да дјеца умиру”, ријечи су команде којима је морал бораца ВРС подигнут на највиши могући ниво, а команда извршена за свега четири дана.
Послије три деценије, у Бањалуци није на снази полицијски сат (заборавићемо онај период из прошле године са почетка епидемије вируса корона), али смо поново у времену када је кључна тема - кисеоник. Разлика је што се сада, на срећу, не води борба за кисеоник да не би умирале бебе, већ се крше политичка копља и води рана борба за гласове на изборима.
Нема потребе тумачити потпуно различите тврдње једне и друге стране, зато што је и потпуним лаицима јасно да “једни допола лажу, а други отпола не говоре истину”, јер кисеоник који је коришћен у УКЦ-у није штетан по пацијенте, али јесте набављан незаконито зато што фирма која је то радила није имала прописане дозволе. И тачка.
Али зато ваља рећи да ни једни ни други очигледно нису свјесни да својим понашањем и потезима вулгаризују сва она дешавања од прије три деценије. Вулгаризују оне хумане мотиве због којих је пробијен коридор и ударени чврсти темељи Републике Српске, јер борци ВРС, који су у томе учествовали широког срца, увјерени да чине праву ствар и спремни да погину за бебе, данас са гнушањем гледају шта се ради и слушају међусобне оптужбе у вези са кисеоником.
Питајте их, господо политичари, да ли их ваша данашња “борба око кисеоника” подсјећа на ону због које су они пошли у рат. И немојте се случајно увриједити када као одговор добијете заслужени поглед пун презира и гађења, јер сте за три деценије потпуно дехуманизовали и обезвриједили пробијање коридора живота и стварање Српске. И због чега за њу више нико не би узео пушку у руке. Срам вас и стид било! И једне и друге, без разлике да ли сте власт у Бањалуци или у Републици. Они са нивоа БиХ се свакако само смијуље и ликују, а ми треба да плачемо зато што послије 30 година немамо погон за производњу кисеоника у Српској.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
