Корак наде

На том стратишту до којег се и данас може доћи једино пјешке, Изетбеговић је положио цвијеће и казао да је требало да дође и раније. Поручио је и да до тог мјеста треба да буде изграђен пут и постављена спомен-плоча која ће генерације које долазе опомињати да се никада, нигдје и никоме не понови слична судбина.

Вели Изетбеговић да је посјета овом мјесту страдања његов лични чин и да се на њега одлучио управо у вријеме рамазанског поста, када се, по муслиманском обичају, чисти душа од свих овоземаљских гријехова.

Свако иоле частан ће у сваком случају поздравити овакав чин, како због одавања почасти невиним жртвама, тако и због чињенице да су Изетбеговић и највиши званичници из странке коју води, и поред бројних негодовања њихових сународника, отишли на Казане.

Оно што је најважније у цијелој причи јесте чињеница да је Изетбеговић поручио да његов долазак на ово мјесто не значи да је он испунио своју обавезу, већ да све жртве треба пронаћи и достојно сахранити, а све кривца казнити.

Можда зато овај Изетбеговићев потез буде један корак ка бољој будућности ових простора. Корак ка помирењу и суживоту, али и корак ка томе да коначно расвијетлимо неке ствари из прошлости. Ова посјета даје наду да ће монструозни злочини на Казанима коначно бити расвијетљени.

Јер сарајевски Срби у протеклом рату јесу убијани и бацани у јаме на Казанима. Јер њихова тијела до дана данашњег нису пронађена, па немају ни гроба нити су достојно сахрањени. Јер кривци за њихову стравичну смрт никада нису кажњени.

А њихова тијела, као и свих несталих у БиХ, треба пронаћи, да би, ако ништа друго, макар њихове породице имале колико-толико мира. И да би, коначно, дочекале правду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.