Корак до побједе
Вирус корона је и даље ту међу нама, иако много слабији него у новембру прошле године, када се чинило да ће од силине удара тог сићушног непријатеља пукнути здравствени систем.
Без обзира на то што се ситуација бар донекле стабилизовала, одговорност и опрез нам стално морају бити на уму, јер не знамо до када ће све ово трајати и када би могао да услиједи нови талас короне.
Прва количина руских вакцина, која је већ стигла у Републику Српску, улива наду да нас од побједе у овој борби, која траје скоро годину дана, дијели још један корак, “мали за човјека, али велики за човјечанство”.
Међу првима у реду за вакцину већ ове седмице требало би да се нађу здравствени радници који брину о пацијентима хоспитализованим у “ковид” одјељењима. И треба да буду.
Највећи терет пандемије, уз оне који су на својој кожи осјетили све муке које носи корона, поднијели су управо љекари, медицинске сестре и друго особље у “ковид” одјељењима.
Осим што су свакодневно изложени зарази и смрти гледају у очи, они су највише ускраћени за загрљаје најмилијих.
Наравно, вакцину, руску, кинеску или неку другу која буде стигла у Српску, примиће само онај ко то буде желио, јер имунизација је добровољна.
Међутим, сваки пут када помислимо на то да ли треба или не да се вакцинишемо, морамо имати на уму чињеницу да је вакцина одувијек важила за највеће достигнуће човјечанства и да се само захваљујући вакцинацији стало у крај заразним болестима које су узимале животе.
И корона је направила хаос у нашим животима.
У потпуности је промијенила све наше навике и натјерала нас да играмо по њеним правилима. Не треба да нас заварају бројеви који су ових дана нешто мањи у односу на мјесец или два раније. Већ смо видјели да је овај вирус подмукао и да вреба иза сваког ћошка, зато мјеста за опуштање нема.
Не смијемо поклекнути сада када смо надомак побједе, јер вакцинација ће допринијети колективном имунитету, а онда ћемо ваљда сви заједно продисати.
Не преостаје нам ништа друго него да и у данима који долазе поштујемо све мјере прописане с циљем сузбијања ширења вируса, да носимо заштитне маске, држимо растојање и не окупљамо се у већим групама. Све то дугујемо себи и својим ближњима. Само ако останемо здрави, имамо шансу да искоријенимо ову пошаст која нам се натоварила на леђа.
Није крај свијета ако у кафићима нема музике уживо, све ће бити надокнађено када ово једном прође. А проћи ће. Мора.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
